О улагањима упркос кризи, подршци заједници и даљим плановима НИС-а, за Магазин Бизнис је говорио Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а.
Прошле године смо у пословању имали два ударца – пад цена нафте и пандемију. У таквим условима компаније обично иду на смањење трошкова и оптимизацију пословања и углавном се фокусирају на кор бизнис. Међутим, иако смо смањивали буџет, ми нисмо одустали од стратешког опредељења и од пројеката које континуирано реализујемо већ годинама и по којима смо препознатљиви. Зато смо у друштвено одговорне пројекте у 2020. години уложили више од 290 милиона динара, а приоритет је била подршка здравственим установама и образовном систему.
НИС је један од највећих социјалних инвеститора у Србији – кроз различите друштвено одговорне пројекте, од 2009. године до сада уложено је више од 4,1 милијарде динара, каже Вадим Смирнов, заменик генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС) у разговору за Магазин Бизнис.
Смирнов објашњава да је стратешко опредељење НИС-а да улаже у друштвено одговорне пројекте који су подршка економском и социјалном развоју локалне заједнице, да подржава образовање, науку и младе таленте, спорт, културу и уметност, филантропске и хуманитарне акције.
Издвајате значајна средства и реализујете вредне пројекте. Који бисте од пројеката издвојили, којим сте посебно задовољни?
Сви програми су нам важни. На пример, „Заједници заједно“ је програм друштвене одговорности који НИС спроводи у сарадњи са локалним заједницама у Србији од 2009. године. Од тада је подржано више од 1.000 пројеката и уложено 1,4 милијарде динара у пројекте од значаја за развој културе, образовања и науке, спорта, јавног здравлја, социјалне заштите и заштите животне средине. Програм се спроводи у 12 градова и општина широм Србије – од Београда и Новог Сада, преко Ниша и Чачка до Кањиже. Посебно ми је драг и пројекат „Енергија знања“, који веома успешно реализујемо већ годинама. Кад смо дошли у Србију, одмах смо схватили да имамо велики кадровски проблем, јер, на пример, нисмо имали довољно геолога. Зато смо доводили стручњаке из Русије. То није могло дуго да траје и одлучили смо да направимо систем, да заједно са факултетима покренемо нове смерове за образовање стручњака за нафтну индустрију јер сматрамо да су будућност млади и њихово знање. Од 2009. године до сада, кроз различите програме, НИС је уложио више од 6,7 милиона евра у унапређење образовања у Србији.
Како је конципиран програм „Енергија знања“?
Тај програм смо покренули 2012. године и он подразумева сарадњу са школама и научним друштвима у Србији, са универзитетима и факултетима у Србији, региону и Руској Федерацији, опремање и адаптацију кабинета у школама и на факултетима у Србији и индивидуалне програме – стипендирање студената. Програм стипендирања је, заправо, наше улагање у развој високообразованог кадра за потребе компаније. НИС стипендира српске студенте у Србији и Руској Федерацији и до сада је стипендирано око 130 студената, од којих је око 50 већ запослено у компанији.
Сарађујемо са водећим факултетима у землји у области дигитализације – Електронским факултетом у Нишу, Електротехничким факултетом у Београду и Факултетом техничких наука у Новом Саду. На Електронском факултету у Нишу прошле године отворен је простор за реализацију заједничких пројеката на полју дигитализације и нових технологија (coworking зона). Уз то, 2019. године успоставили смо сарадњу и са престижним руским универзитетима – Санктпетербуршким рударским универзитетом, Универзитетом „Губкин“ из Москве и московским Институтом за међународне односе – Универзитетом МГИМО. То су разлози због којих је пројекат “Енергија знања” веома значајан.
Година 2020. је била ванредна и за пословање и за активности у области донирања и друштвено одговорног пословања. У ком правцу су ишла средства за те намене?
Наравно, средства су ишла у правцу здравства. Ми себе препознајемо као део друштвене безбедности, јер је важна и енергетска безбедност, а то је област у којој ми послујемо. У години пандемије је и дигитализација била важна, али је здравство било на првом месту. Ту нам се придружила и наша матична компанија „Гаспром њефт“, па смо горивом снабдевали, кроз донације, све што је било потребно, у договору са представницима државе. Одмах на почетку пандемије, НИС је обезбедио 270 тона авио-горива националном превознику „Аир Сербиа” за потребе допремања медицинске опреме у Србију. Такође, већински акционар НИС-а „Гаспром њефт“, донирао је 1.500 тона горива за потребе јавних служби Републике Србије.
Затим, у знак подршке здравственим радницима, НИС је Клиничком центру Србије и новој болници у Батајници донирао 500 комплета хируршких униформи, док је за ковид болнице, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, обезбеђено 56 кисеоничких протокомера. Компанија је донирала средства и Институту „Торлак“ и Општој болници Чачак, док је Клиничком центру Војводине уступљено возило на коришћење за превоз беба, породиља и трудница. Такође, за болнице широм Србије обезбеђено је око 65.000 литара пијаће воде „Јазак“.
Како се у НИС-у гледа на издвајања за CSR? Да ли је то помоћ друштву или маркетинг?
Ми на то гледамо као на нашу обавезу, јер смо грађани ове земље, послујемо овде. Природно је и поштено да ако зарађујеш у једној земљи, део тога вратиш заједници. Не размишљамо о томе као о имиџу компаније.
У оквиру пројекта „Заједници заједно“ НИС је за ову годину планирао да издвоји око милион евра.
На шта ће се потрошити тај новац?
Ове године наша компанија је издвојила 107,5 милиона динара за финансирање пројеката који су усмерени на унапређење заштите животне средине у 12 партнерских градова и општина који су обухваћени програмом „Заједници заједно“ током 2021. године. Програм реализујемо уз подршку Министарства рударства и енергетике и Министарства заштите животне средине Републике Србије, а средства ће бити усмерена, на пример, на увођење система соларног напајања и осветљења, замену котлова, унапређење енергетске ефикасности кроз замену столарије, сређивање кровова и фасада, уређење јавних градских паркова, садњу аутохтоних врсти биљака, постављање рециклажних канти и контејнера и друго.
Увек нам је важно да средства буду искоришћена за оно за шта су намењена и да помогнемо заједници у којој послујемо. Досадашње искуство пројекта „Заједници заједно“ је показало да је то најправилнија употреба средстава. Урадили смо истраживање у прошле три године и питали за утиске кориснике средстава. Одговорили су да су, у проценту од сто одсто, задовољни. Поносни смо на то. Кад нас корисници доживљавају као део свог система, то је нама најважније.
Недавно сте објавили Извештај о одрживом развоју. Почели сте први да радите такав извештај у Србији пре 11 година. Какве су се промене догодиле у том периоду?
Да, ми смо прва компанија у Србији која је објавила верификовани Извештај о одрживом развоју у 2011. години, иако то није била наша законска обавеза, већ желја да јавности транспарентно представимо све напоре да унапредимо своје пословање и истовремено допринесемо развоју заједнице у којој послујемо.
У мају ове године објавили смо 11. узастопни верификовани Извештај о одрживом развоју. У том документу, јавност је обавештена о активностима компаније током 2020. године – о пословању, улагањима у друштвено одговорне пројекте, заштити животне средине, здравлју и безбедности на раду, као и о развоју лјудских ресурса. Транспарентно смо представили и своје пословне успехе, начин на који се до њих долази, као и напоре да се оснажи заједница у којој НИС послује.
У области одрживог развоја НИС се руководи глобалним цилјевима Уједињених нација и у Извештају препознаје 12 од 17 ових цилјева чијем остварењу доприноси својим пословањем. То су цилјеви којима сви тежимо: квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода, одрживи градови и заједнице и други. Ревизију сваког нашег Извештаја обавља независна ревизорска кућа.
Пандемија, ванредни услови пословања, губици – како бисте означили прошлу годину?
То је била година уједињавања, година која је показала нашу зрелост, нашу спремност да одговоримо на изазове и у најтежим ситуацијама. Не желимо да се понови, али смо задовољни у смислу духа и зрелости система који смо показали.
Каква су очекивања за пословање у 2021. години?
Не могу да предвиђам, али верујем у бројке, а оне су охрабрујуће. Видимо како се полако опоравља економија и како се враћамо у нормалу. Али, опоравак се још није догодио у свим секторима. Опоравак авио-саобраћаја и туризма у пуном обиму се тек очекује.
Ми остајемо оптимисти и ако се не деси нешта непланирано ове године, до краја 2021, би требало да покријемо губитке који су настали прошле године.
Сви основни пројекти остају: следећи важан пројекат у Рафинерији Панчево је модернизација постројења каталитичког крекинга (FCC), који ће омогућити производњу додатних производа, укључујући и већу производњу пропилена. Тај пројекат вредан је 80 милиона долара и биће урађен у наредним годинама. Наставићемо активности на пројекту ветропарк, а до краја ове године очекујемо да проради Термоелектрана топлана Панчево. Управо ажурирамо пословну стратегију до 2025. године, али се основе нашег инвестиционог плана не мењају. Све је усмерено на развој и нове инвестиције.
