O ulaganjima uprkos krizi, podršci zajednici i daljim planovima NIS-a, za Magazin Biznis je govorio Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a.
Prošle godine smo u poslovanju imali dva udarca – pad cena nafte i pandemiju. U takvim uslovima kompanije obično idu na smanjenje troškova i optimizaciju poslovanja i uglavnom se fokusiraju na kor biznis. Međutim, iako smo smanjivali budžet, mi nismo odustali od strateškog opredeljenja i od projekata koje kontinuirano realizujemo već godinama i po kojima smo prepoznatljivi. Zato smo u društveno odgovorne projekte u 2020. godini uložili više od 290 miliona dinara, a prioritet je bila podrška zdravstvenim ustanovama i obrazovnom sistemu. NIS je jedan od najvećih socijalnih investitora u Srbiji – kroz različite društveno odgovorne projekte, od 2009. godine do sada uloženo je više od 4,1 milijarde dinara, kaže Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora Naftne industrije Srbije (NIS) u razgovoru za Magazin Biznis.
Smirnov objašnjava da je strateško opredeljenje NIS-a da ulaže u društveno odgovorne projekte koji su podrška ekonomskom i socijalnom razvoju lokalne zajednice, da podržava obrazovanje, nauku i mlade talente, sport, kulturu i umetnost, filantropske i humanitarne akcije.
Izdvajate značajna sredstva i realizujete vredne projekte. Koji biste od projekata izdvojili, kojim ste posebno zadovoljni?
Svi programi su nam važni. Na primer, „Zajednici zajedno“ je program društvene odgovornosti koji NIS sprovodi u saradnji sa lokalnim zajednicama u Srbiji od 2009. godine. Od tada je podržano više od 1.000 projekata i uloženo 1,4 milijarde dinara u projekte od značaja za razvoj kulture, obrazovanja i nauke, sporta, javnog zdravlјa, socijalne zaštite i zaštite životne sredine. Program se sprovodi u 12 gradova i opština širom Srbije – od Beograda i Novog Sada, preko Niša i Čačka do Kanjiže. Posebno mi je drag i projekat „Energija znanja“, koji veoma uspešno realizujemo već godinama. Kad smo došli u Srbiju, odmah smo shvatili da imamo veliki kadrovski problem, jer, na primer, nismo imali dovoljno geologa. Zato smo dovodili stručnjake iz Rusije. To nije moglo dugo da traje i odlučili smo da napravimo sistem, da zajedno sa fakultetima pokrenemo nove smerove za obrazovanje stručnjaka za naftnu industriju jer smatramo da su budućnost mladi i njihovo znanje. Od 2009. godine do sada, kroz različite programe, NIS je uložio više od 6,7 miliona evra u unapređenje obrazovanja u Srbiji.
Kako je koncipiran program „Energija znanja“?
Taj program smo pokrenuli 2012. godine i on podrazumeva saradnju sa školama i naučnim društvima u Srbiji, sa univerzitetima i fakultetima u Srbiji, regionu i Ruskoj Federaciji, opremanje i adaptaciju kabineta u školama i na fakultetima u Srbiji i individualne programe – stipendiranje studenata. Program stipendiranja je, zapravo, naše ulaganje u razvoj visokoobrazovanog kadra za potrebe kompanije. NIS stipendira srpske studente u Srbiji i Ruskoj Federaciji i do sada je stipendirano oko 130 studenata, od kojih je oko 50 već zaposleno u kompaniji.
Sarađujemo sa vodećim fakultetima u zemlјi u oblasti digitalizacije – Elektronskim fakultetom u Nišu, Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Na Elektronskom fakultetu u Nišu prošle godine otvoren je prostor za realizaciju zajedničkih projekata na polјu digitalizacije i novih tehnologija (coworking zona). Uz to, 2019. godine uspostavili smo saradnju i sa prestižnim ruskim univerzitetima – Sanktpeterburškim rudarskim univerzitetom, Univerzitetom „Gubkin“ iz Moskve i moskovskim Institutom za međunarodne odnose – Univerzitetom MGIMO. To su razlozi zbog kojih je projekat “Energija znanja” veoma značajan.
Godina 2020. je bila vanredna i za poslovanje i za aktivnosti u oblasti doniranja i društveno odgovornog poslovanja. U kom pravcu su išla sredstva za te namene?
Naravno, sredstva su išla u pravcu zdravstva. Mi sebe prepoznajemo kao deo društvene bezbednosti, jer je važna i energetska bezbednost, a to je oblast u kojoj mi poslujemo. U godini pandemije je i digitalizacija bila važna, ali je zdravstvo bilo na prvom mestu. Tu nam se pridružila i naša matična kompanija „Gasprom njeft“, pa smo gorivom snabdevali, kroz donacije, sve što je bilo potrebno, u dogovoru sa predstavnicima države. Odmah na početku pandemije, NIS je obezbedio 270 tona avio-goriva nacionalnom prevozniku „Air Serbia” za potrebe dopremanja medicinske opreme u Srbiju. Takođe, većinski akcionar NIS-a „Gasprom njeft“, donirao je 1.500 tona goriva za potrebe javnih službi Republike Srbije.
Zatim, u znak podrške zdravstvenim radnicima, NIS je Kliničkom centru Srbije i novoj bolnici u Batajnici donirao 500 kompleta hirurških uniformi, dok je za kovid bolnice, u saradnji sa UNICEF-om, obezbeđeno 56 kiseoničkih protokomera. Kompanija je donirala sredstva i Institutu „Torlak“ i Opštoj bolnici Čačak, dok je Kliničkom centru Vojvodine ustupljeno vozilo na korišćenje za prevoz beba, porodilja i trudnica. Takođe, za bolnice širom Srbije obezbeđeno je oko 65.000 litara pijaće vode „Jazak“.
Kako se u NIS-u gleda na izdvajanja za CSR? Da li je to pomoć društvu ili marketing?
Mi na to gledamo kao na našu obavezu, jer smo građani ove zemlje, poslujemo ovde. Prirodno je i pošteno da ako zarađuješ u jednoj zemlji, deo toga vratiš zajednici. Ne razmišljamo o tome kao o imidžu kompanije.
U okviru projekta „Zajednici zajedno“ NIS je za ovu godinu planirao da izdvoji oko milion evra. Na šta će se potrošiti taj novac?
Ove godine naša kompanija je izdvojila 107,5 miliona dinara za finansiranje projekata koji su usmereni na unapređenje zaštite životne sredine u 12 partnerskih gradova i opština koji su obuhvaćeni programom „Zajednici zajedno“ tokom 2021. godine. Program realizujemo uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, a sredstva će biti usmerena, na primer, na uvođenje sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zamenu kotlova, unapređenje energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije, sređivanje krovova i fasada, uređenje javnih gradskih parkova, sadnju autohtonih vrsti biljaka, postavljanje reciklažnih kanti i kontejnera i drugo.
Uvek nam je važno da sredstva budu iskorišćena za ono za šta su namenjena i da pomognemo zajednici u kojoj poslujemo. Dosadašnje iskustvo projekta „Zajednici zajedno“ je pokazalo da je to najpravilnija upotreba sredstava. Uradili smo istraživanje u prošle tri godine i pitali za utiske korisnike sredstava. Odgovorili su da su, u procentu od sto odsto, zadovoljni. Ponosni smo na to. Kad nas korisnici doživljavaju kao deo svog sistema, to je nama najvažnije.
Nedavno ste objavili Izveštaj o održivom razvoju. Počeli ste prvi da radite takav izveštaj u Srbiji pre 11 godina. Kakve su se promene dogodile u tom periodu?
Da, mi smo prva kompanija u Srbiji koja je objavila verifikovani Izveštaj o održivom razvoju u 2011. godini, iako to nije bila naša zakonska obaveza, već želјa da javnosti transparentno predstavimo sve napore da unapredimo svoje poslovanje i istovremeno doprinesemo razvoju zajednice u kojoj poslujemo.
U maju ove godine objavili smo 11. uzastopni verifikovani Izveštaj o održivom razvoju. U tom dokumentu, javnost je obaveštena o aktivnostima kompanije tokom 2020. godine – o poslovanju, ulaganjima u društveno odgovorne projekte, zaštiti životne sredine, zdravlјu i bezbednosti na radu, kao i o razvoju lјudskih resursa. Transparentno smo predstavili i svoje poslovne uspehe, način na koji se do njih dolazi, kao i napore da se osnaži zajednica u kojoj NIS posluje.
U oblasti održivog razvoja NIS se rukovodi globalnim cilјevima Ujedinjenih nacija i u Izveštaju prepoznaje 12 od 17 ovih cilјeva čijem ostvarenju doprinosi svojim poslovanjem. To su cilјevi kojima svi težimo: kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda, održivi gradovi i zajednice i drugi. Reviziju svakog našeg Izveštaja obavlja nezavisna revizorska kuća.
Pandemija, vanredni uslovi poslovanja, gubici – kako biste označili prošlu godinu?
To je bila godina ujedinjavanja, godina koja je pokazala našu zrelost, našu spremnost da odgovorimo na izazove i u najtežim situacijama. Ne želimo da se ponovi, ali smo zadovoljni u smislu duha i zrelosti sistema koji smo pokazali.
Kakva su očekivanja za poslovanje u 2021. godini?
Ne mogu da predviđam, ali verujem u brojke, a one su ohrabrujuće. Vidimo kako se polako oporavlja ekonomija i kako se vraćamo u normalu. Ali, oporavak se još nije dogodio u svim sektorima. Oporavak avio-saobraćaja i turizma u punom obimu se tek očekuje.
Mi ostajemo optimisti i ako se ne desi nešta neplanirano ove godine, do kraja 2021, bi trebalo da pokrijemo gubitke koji su nastali prošle godine.
Svi osnovni projekti ostaju: sledeći važan projekat u Rafineriji Pančevo je modernizacija postrojenja katalitičkog krekinga (FCC), koji će omogućiti proizvodnju dodatnih proizvoda, uključujući i veću proizvodnju propilena. Taj projekat vredan je 80 miliona dolara i biće urađen u narednim godinama. Nastavićemo aktivnosti na projektu vetropark, a do kraja ove godine očekujemo da proradi Termoelektrana toplana Pančevo. Upravo ažuriramo poslovnu strategiju do 2025. godine, ali se osnove našeg investicionog plana ne menjaju. Sve je usmereno na razvoj i nove investicije.
