Клуб волонтера
Тимски дух наших колега из Ватрогасне јединице Кикинда није само прича, већ живот унутар и изван професионалних улога.
И у време коронавируса показали су спремност да помогну. Као волонтери, активно су учествовали у дезинфекцији површина при добровољним ватрогасним друштвима и били на располагању кризном штабу. Једноставно и са мало речи подсетили су нас на значај тренутка који се не може поновити, зато поручују: „Не пропустите ни једну прилику да будете, пре свега, људи.“
Сазнајте како о хуманости и солидарности размишљају: Дражен, Бранислав, Сава, Марко, Радован, Огњен, Стеван, Гојко, два Игора и два Горана.
Сви сте чланови Клуба волонтера, да ли зато што сте већ уигран тим или због појединачног односа према волонтеризму и хуманитарним активностима?
-Свакодневно нам се отварају могућности да нешто урадимо за друге. Ако постоји жеља и потреба да свет око нас учинимо бољим местом за живот, довољно је да осетимо када је право време да помогнемо. Кроз Клуб волонтера и компанијски волонтеризам упознајемо се на једном другачијем задатку, испиту племенитости који треба сви да положимо. Друштвено одговорно пословање слика је нашег личног односа и поступака унутар и изван наше компаније, сви носимо исти дрес и играмо у једном тиму- НИС тиму. Зато нам није било тешко да се после ноћне смене организујемо и придружимо волонтерској акцији уређења ОШ „Раде Драинац“ у Београду. Уз дружење са колегама, урадимо користан посао за дечицу, како би учила и одрастала у бољим условима, разменимо идеје и планове за нове акције и радујемо се поновном сусрету. Такав дан сматрамо испуњеним, богатијим за контакт са колегама из различитих организационих делова и односима које настављамо да развијамо.
Коју врсту хуманитарних акција не пропуштате: помоћ деци, социјално угроженим категоријама, старијим лицима, очување природе…?
-Свака тема и област нас покрећу на акцију уз специфичан однос који носимо дубоко у себи. Добром вољом и организацијом мислимо да свако од запослених може да издвоји толико времена да допринесе да некоме улепша дан, врати поверење у узајамну солидарност. Ту смо за сваког ко је немоћан да тренутно мења околности, због година, здравственог стања, финансијских околности на које није могао да утиче и радо ћемо помоћи да омогућимо нове шансе за лични развој и просперитет.
На позив за волонтерску акцију, која се ваша прва асоцијација: акција, дружење, помоћ?
-Некоме је потребна наша помоћ, идемо – први је импулс који нас покреће. За волонтеризам је потребна љубав, као и у послу и животу.
Да ли за хуманисте постоје велика и мала дела?
-Када размишљамо о другима, не меримо колико то чињење значи за нас већ за друге. И ми осетимо задовољство када видимо у којој мери смо допринели да људи око нас буду срећнији, тако да је присутна узајамна размена енергија и осећања. Сваки дечји осмех вредан је наше пажње. И мали гест спасавања крпене играчке са врха стабла на игралишту за децу, када видимо усхићеност што могу да наставе игру, не доводи у питање постојања великих и малих дела.
Колеге из Ватрогасне јединице Кикинда са нестрпљењем прижељкују акцију у организацији Клуба волонтера. Кажу, после ванредних околности, ужелели су се једне редовне волонтерске акције и дружења са колегама. Свој тим доживљавају као другу породицу. Свако додатно ангажовање или иницијативу прихватају и несебично размењују знања, вештине уз отворен и ведар дух који са лакоћом преносе на друге. Са поносом истичу способности појединаца у тиму, тако за Огњена и Стевана кажу да са уметничким и техничким умећем могу да реализују сваку идеју и пронађу решење. Подршка коју пружају корпоративном волонтеризму одраз су њихове оданости и лојалности нашој компанији. На волонтерским акцијама омиљени су међу колегама због ефикасности на терену, посвећености, међусобног уважавања и пријатељског односа који су изградили како са својим командиром Игором Лазићем, тако са колегама и члановима Клуба волонтера.
