Андреј Тучнин, први заменик генералног директора наше компаније и директор дивизије „Downstream”, у интервјуу за лист „Панчевац“ говорио је о новом постројењу за дубоку прераду у Рафинерији нафте Панчево, његовим еколошким аспектима, као и о плановима НИС-а у будућности.
Пут до остваривања циља да НИС постане нафтни лидер у овом делу Европе био је дуг. Чаробног штапића није било, зар не?
Наравно да чаробног штапића није било. Уложено је много и рада и новца. Од 2009. године у модернизацију Рафинерије инвестирано је више од 800 милиона евра, укључујући и недавно завршено постројење за дубоку прераду. То су правила успешног пословања. Ми нисмо имали никакву јединствену ситуацију и модернизација производног комплекса у Панчеву урађена је на исти начин као што се то ради, на пример, у Немачкој, Аустрији, Бугарској. Наравно, на том путу смо имали и техничке и организационе проблеме, што је сасвим очекивано. Сви их имају када уђу у један овако комплексан посао. Изградња „Дубоке прераде” била је нешто дужа него што је планирано. На крају нам се свима догодио ковид, који је такође утицао на рок завршетка реализације ове инвестиције. Међутим, за нас су битнији квалитет радова и то што смо имали успешан старт постројења него сам рок. Да би грађанима Панчева било јасније, на пример у Пољској је пре годину и по дана пуштен у рад сличан производни систем и такозвани старт је трајао готово целу годину, а ми смо покренули производњу за недељу дана.
Последње у низу постројења које је пуштено у рад је „Дубока прерада”. Старт овог погона сврстаће панчевачку Рафинерију међу водеће европске рафинерије по показатељу дубине прераде од 99,2 одсто. Каква су очекивања поводом старта новог постројења и шта компанија НИС добија „дубинском” прерадом нафте?
Почетак производње у новом постројењу, гледано на цео регион, не само на Србију, има велики утицај. Прво питање које се поставља у сваком бизнису јесте да ли си конкурентан. Живимо у веома озбиљном и конкурентном амбијенту и, када погледате мапу, свуда око нас су рафинерије: у Румунији, у Грчкој, у Бугарској, у Мађарској. Ако изузмемо ову годину због пандемије, која је оставила озбиљне последице на глобалном нивоу, па тако и у нафтном сектору, у наредних неколико година биће смањена потрошња горива, а самим тим и потражња за дериватима. За десет до двадесет година имаћемо ситуацију да ће бити много више хибридних и електричних возила, те стога свака рафинерија мора бити веома ефикасна у наредном периоду.
Конфигурација рафинерије мора да буде таква да она може да има будућност, а када је реч о комплексу у Панчеву, она то сада има. Самим тим је и енергетска стабилност Србије у будућности обезбеђена овом модернизацијом, а то је, сложићете се, такође ваома важно за будућност грађана ове земље. Када немаш рафинерију, онда директно зависиш од других јер мораш да увозиш деривате, што опет има велики утицај на фискални биланс једне државе. Када имаш прераду у својој земљи, то је добро за независност, за економски биланс, за порезе, за раднике. У панчевачкој Рафинерији имате преко хиљаду запослених и многе компаније свој опстанак везују управо за пословање с рафинеријским комплексом – на пример, фирме које су укључене у ремонт процесних система. Свако велико предузеће и те како има утицај на развој бизниса у граду. Панчево је стога сада у Србији, као што је то некада било у Југославији, јак индустријски центар.
Стандарди ЕУ су веома јасни и неке компаније у региону нису урадиле модернизацију и изгубиће своје тржиште. Отвара се простор за вашу компaнију. Да ли НИС размишља о томе да изађе из садашњих оквира пословања на тржишту Србије, БиХ и Румуније и да га прошири на подручје, на пример, Хрватске?
МОЛ-ова рафинерија у околини Будимпеште на сличном је нивоу као панчевачка, али смо ми мало касније ушли у модернизацију, па тако имамо бољу технологију. Они који су изградили постројење за дубоку прераду пре 15 година, имају мало старију технологију него ми сада, али је Рафинерија у Панчеву тренутно најеколошкија, најефикаснија с гледишта енергетске ефикасности у региону. Изградња дубоке прераде омогућава НИС-у даљи развој рафинеријске прераде. Увек морате да имате наредне кораке у пословању уколико желите да опстанете. То вам је као у игрицама – пређеш ниво један, па ниво два и тако све више и више. Подигли смо 2012. године постројење за хидрокрекинг вредно око 500 милиона евра и то је био озбиљан корак ка будућности. С њим смо добили производњу деривата европског квалитета. Дубоком прерадом нафте избацујемо производњу мазута, који је у ЕУ забрањен због својих нееколошких особина, а добијамо веће количине највреднијих деривата на тржишту – дизела, бензина и течног нафтног гаса. Такође, дубоком прерадом добијамо и нови производ – нафтни кокс, који је до сада увожен у Србију. Од произведених количина задовољићемо потребе домаћег тржишта и имати одређене количине кокса за извоз.
Наравно да разматрамо могућност ширења продајне мреже. Раније то нисмо могли због дубине прераде, али сада је ствар другачија, јер прерада нафте има своју економску ефикасност. Од сирове нафте се добија корпа деривата, а сада је НИС-ова корпа на тржишту у бољој позицији него што је била пре старта дубоке прераде. Ефикаснија је. Ове и наредне године прилике на тржишту биће тешке, нарочито због неких нелогичности које су неочекивано произашле. На пример, цена лаке сирове нафте мора да буде далеко виша од тешке нафте, али то није случај. Стартом дубоке прераде НИС ће бити у прилици да, када се стање на тржишту сирове нафте нормализује, купује јефтинију тешку нафту и да је прерађује. То је наша велика предност у односу на конкуренте, јер ће трошкови прераде нафте бити повољнији за НИС. Раније смо имали ограничења када је реч о квалитету тешке нафте и морали смо да водимо рачуна о томе шта може, а шта не може да се преради у погонима у Панчеву. С друге стране, потрошња деривата је мала због пандемије вируса. Примера ради, ове године НИС је продао знатно мање авио-горива него лане, јер људи не путују. Све у свему, нова конфигурација Рафинерије у Панчеву даје нам могућност да у будућности идемо на тржиште Хрватске, БиХ, Румуније и Мађарске, свуда где имамо логистичку предност у односу на конкуренте, а то је пречник од 300 до 400 километара од Панчева.
Грађани Панчева много очекују од овог постројења – смањење загађења. На који начин ће рад „Дубоке прераде” унапредити еколошку слику не само Панчева већ и целе Србије?
Старт има многе позитивне ефекте. Први и основни је еколошки ефекат. Емисије азот-диоксида и сумпор-диоксида су смањене, нарочито сумпора, и то за 98 одсто, а азота за десет одсто. Такође, смањене су и емисије прашкастих материја за 52,8 одсто и унапређена енергетска ефикасност Рафинерије. То су кључне ствари када је реч о еколошком аспекту почетка рада „Дубоке прераде”. Разумем зашто су Панчевци и даље скептични. Прераду нафте увек прате нуспојаве попут мириса из постројења, али нема разлога за бојазан, нарочито након старта дубоке прераде. И пре овог пројекта ми смо реализовали значајне еколошке пројекте. Поменућу само неке: реконструкцију FCC, модернизацију аутопунилишта, реконструкцију Дунавског пристаништа, изградњу постројења за регенерацију истрошене сумпорне киселине…Рафинерија је прво енергетско постројење у Србији које је од надлежних државних органа добило интегрисану дозволу којом се потврђује да су наши процеси у потпуности усклађени са највишим еколошким стандардима. Прераду нафте и у свету прате исте нуспојаве. На пример, код Беча се налази огроман рафинеријски комплекс и увек када се туда пролази осећа се мирис и то је апсолутно нормално.
Старт новог постројења није крај инвестицијама у Панчеву. Како је најављено, НИС-ов следећи велики корак је модернизација постројења за каталитички крекинг (FCC) и изградња постројења за производњу ЕТБЕ. Панчевци не баш по добром познају FCC. Колико ће нова инвестиција утицати да се ово мишљење промени?
Нове инвестиције су трећи ниво модернизације која је кључ борбе с конкуренцијом на тржишту. FCC је старо постројење и уложићемо средства у његову модернизацију, која ће смањити емисије материја и обезбедити поуздан рад. Нажалост, испади у раду у прошлости су слаба страна постојећег FCC-а и то желимо да променимо. Технолошке измене на процесном систему, поред поузданости, омогућиће НИС-у да ојача корпу својих петрохемијских производа. Имаћемо више пропилена. Ово ће омогућити да се обезбеде довољне количине сировине за евентуалну фабрику полипропилена која, како се најављује, треба да се изгради у „Петрохемији”. Полипропилен ће бити још једна предност НИС-а у односу на регионалне конкуренте. Као што сам рекао, тенденција у Европи је да се ауто-индустрија усмери ка електричним возилима и то ће имати утицај на нафтну индустрију. Свако ново возило које се направи у себи садржи око 70 одсто полимера, а за добијање ове сировине неопходан је полипропилен. Реконструкцијом FCC-а добићемо и сировину за производњу ЕТБЕ-а, високооктанске компоненте за бензин. Самим тим изградићемо и ново постројење које ће НИС-у омогућити да ову добијену сировину искористи за намешавање бензина који ће имати већу еколошку вредност од постојећег.
Стиче се утисак да НИС јако добро зна шта се дешава и шта ће се догодити у будућности с прерадом нафте. Стога је следећа фаза развоја утемељена на повећању производње полипропилена, сировине за петрохемијску индустрију, једног од најскупљих продуката у преради сирове нафте. Да ли ће реализацијом ове инвестиције НИС још више пословно „везати” панчевачку „Петрохемију” за себе?
Честа је пракса у свету да су рафинеријски и петрохемијски процесни системи међусобно повезани у једну целину. Много је веза, када је реч о сировинама и полупроизводима, које спајају једну рафинерију и једну петрохемију. Стога има предности и с технолошке и са економске стране када су обе фирме у „једном џепу“. Има више могућности и лако могу да се смање трошкови производње када је све у склопу једне компаније која има потпуну контролу над читавим системом прераде нафте и производње горива и полимера. Исти џеп омогућава флексибилнији рад. На пример, тржиште је презасићено горивом и ви на лак начин преусмеравате прераду нафте на производњу полипропилена, који је основна сировина за добијање полимера, и обрнуто, јер, с друге стране, постоје и петрохемијски производи који се враћају у рафинерију. За НИС је „Петрохемија” важна, а много тога биће јасније када буде расписан тендер за продају петрохемијског комплекса у Панчеву. Поред тога, желим да истакнем да НИС разуме важност „Петрохемије“ за привреду Србије јер је реч о једном од највећих извозника и великих послодаваца. НИС је активно подржавао процес финансијске трансформације „Петрохемије“ кроз успешно реализован УППР, као и ангажовањем стручњака, у складу са договором са Владом Србије. Такође, НИС има удео од скоро 21 одсто у власништву компаније. Због свега тога, НИС је веома заинтересован да „Петрохемија“ послује стабилно и активно подржава напоре Владе Србије у проналажењу модела који ће помоћи да пословање ХИПП постане дугорочно одрживо.
