#NIStesami
Од тренутка проглашења ванредног стања, НИС-ови волонтери свакодневно имају неку од хуманитарних активности. Уверени да „Где постоји љубав, ту постоји живот“ (Ганди) енергично, уиграно, храбро и срцем чувају оно најдрагоценије – живот! Свако од њих, подједнако одговорно, преузео је бригу о здрављу и безбедности на послу, у кући, комшилуку, јавним местима. Наравно, све мере заштите које примењују у активностима на терену, у складу су са правилима и препорукама надлежних органа.
-Одмах смо успоставили контакт са колегама из свих градова Србије, не само члановима Клуба волонтера, и размењивали информације о активностима које су од кључне важности за опстанак у ванредним околностима – каже Емица, наша колегиница и чланица Клуба волонтера и додаје да су им приоритет ризичне групе-особе преко 65 година:
-Достављамо намирнице, лекове, уз овлашћење подижемо пензије, изводимо кућне љубимце, правимо заштитне визире за медицинско особље, шијемо маске за лице, наша деца, васпитавана у волонтерском духу, такође су се укључила да помогну. Колеге из Ватрогасне јединице у Кикинди, поред дезинфекција површина и редовних послова, свакодневно су на терену – дочарава атмосферу наша колегиница.
Како су људи, којима сте пружали помоћ, реаговали?
У оваквим ситуацијама, танана је граница између осмеха и суза, захвалности и поноса, речи и тишине, страха и наде. Дирљива је потреба оних, којима је помоћ намењена, да узврате неким топлим домаћинским гестом, запакованом чоколадом у папир који се затекао у кући или збуњеним, неспретним покретом руке заустављеним између руковања и загрљаја. То су тренуци који буде успомене на наше родитеље, баке или деке који су нам пренели осећај солидарности и емпатије. Саосећање и разумевање нас изнова покреће до оних којима је помоћ најпотребнија.
Које су волонтерске активности још у плану?
Време проведено у изолацији, изазива појачану потребу за комуникацијом и блискошћу која нам свима недостаје. Поред наведених волонтерских акција, размишљамо да се у наредном периоду додатно посветимо разговорима који охрабрују, уливају поверење и уносе радости у ишчекивању малих свакодневних ствари које су пред нама. Приче са балкона, у дворишту на прописаној удаљености, разговори путем телефона или Skype-а са темама које олакшавају саговорницима да превазиђу анксиозност од непознатог. Некада је довољно бити добар слушалац, а ми то јесмо. Утисак да бринемо, да су нам важни, драги и потребни људи око нас, лековита је порука нарочито данас. Организујемо онлајн часове глуме за децу запослених, иако су доступне многобројне екстерне едукације, негујемо интерну размену знања и вештина из пословног контекста наше компаније, отворена је и могућност саветодавне подршке у психолошком расту у ванредним околностима. Волонтери имају само један план, да ослушкују, препознају потребе и буду хумани на делу.
Волонтери су повезани током ванредног стања. На који начин то постижете, како размењујете искуства?
Импресија која прати волонтере је изражена, непролазна и есенцијална потреба да живот који делимо чинимо бољим. Добронамерност, човекољубље некада се пореде са хероизмом, некада подразумевајућим, једноставним људским одговором на отуђеност. У намери да сачувамо заједништво у изолацији, покренули смо комуникацију електронским путем, преко Клуба волонтера, под називом ,,На паузи са колегама“. То наше место и време посветили смо размени савета, препорука, понекад кратких, али емотивно снажних порука подршке и охрабрења. Добар начин, најпре да сазнамо да смо доброг здравља, а потом, да укажемо на важност менталне и емоционалне спремности да управљамо околностима. Својствено менталитету, довитљивости и врцавости духа која не посустаје, брзо смо дошли до рецепата за кифлице без квасца, мафина који никад не оману или шненокли на старински начин. Сачинили смо списак филмова, књига, представа, културних садржаја, научили да засадимо зачинско биље, добили прецизне препоруке како да окречимо стан. Заједно читамо приче наших волонтера који у писању проналазе мир, допуштено нам је да завиримо у личне дневнике једни других, откривамо тајне о чему сањаримо, упознајемо и преносимо нове вештине и знања- фотографија, глума, израда пачворк прекривача, креирање играчака од папира, учимо да играмо салсу, славимо онлајн рођендане.
Шта вам највише недостаје са посла од када је уведена изолација?
Мирис кафе на паузи са колегама.
Порука за колеге:
Сачувајмо вредности малих ствари које смо спознали у изолацији!
