Самим тим што си отворио/ла овај текст значи да размишљаш о томе да се пријавиш за тромесечну праксу у НИС-у и да је овај текст баш за тебе! Пре само неколико месеци и ја сам била на твом месту – у њузлетеру Инфостуда сасвим случајно сам видела конкурс за летњу праксу у једној од највећих компанија у Србији и помислила да је то баш добра прилика, али ме је мучило неколико ствари, које вероватно и тебе сада муче: како уз све друге обавезе да уклопим и 8 сати рада; да ли ћу бити задужена за „доношење бурека и јогурта“ и да ли ће ми бити досадно да по цео дан седим у канцеларији? То што ме ниједно од ових питања није поколебало довело је до једне од најбољих одлука у мојој досадашњој професионалној каријери, а сада ћу ти од самог почетка испричати и зашто.
Процес селекције
Први корак пријаве био је баш једноставан – попуњавање формулара у којем су се тражиле основне информације о мени и пар питања за размишљање попут оног коју вештину коју сам стекла у последњих годину дана бих посебно издвојила или зашто сам уписала баш факултет који студирам. Неколико недеља касније добила сам мејл да сам прошла у други круг, разговор са особом из ХР-а, и да ћу ускоро бити контактирана ради договора око времена. Уследио је позив од девојке из ХР-а са којом сам имала један од најпријатнијих разговора до сада – она ми је испричала све детаље у вези са праксом (неке од њих ћу ти навести испод), а онда сам ја причала о себи, свом искуству, интересовањима и областима у којима се највише проналазим (савет: обавезно пре интервјуа прочитај пар информација о компанији и пробај да их уклопиш у своје представљање – мене је посебно занимало како компанија која запошљава 11.000 људи комуницира са свима, што се на крају испоставило као кључно при одабиру департмана у којем ћу обављати праксу). ХР ми је тада такође, с обзиром на то да су ме највише занимали ПР и маркетинг, укратко представио рад оба департмана, па смо тако заједно дошли до закључка да би Департман за интерне комуникације био право место за мене. Наредни круг био је разговор са менторима из тог Департмана и тада сам добила детаљне информације шта бих све радила за време праксе, а посебно ми се свидело што су искрено говорили о томе колико им мишљење практиканата значи и да су предлози о променама и новинама добродошли. Сада могу и да потврдим да то није била само прича. Уследило је неколико једноставних формалности и то је било то – била сам једна од 40 одабраних студената из Београда, Новог Сада, Панчева и Зрењанина који ће лето провести радећи у НИС-у.
