Дигитализација
Нафтну индустрију многи доживљавају као конзервативну, не претерано склону брзим променама. Међутим, истина је сасвим другачија. Нафтни сектор један је од оних који се убрајају у најиновативније и који непрестано модернизује своје технологије и опрему. Овај тренд наставља се и у времену у ком живимо и које се често назива добом Четврте индустријске револуције. Иако нафту тешко можемо да замислимо као дигитални производ, дигитализација у нафтној индустрији је много присутнија него што на први поглед изгледа.
Чињеница да крајњи потрошач то не види голим оком, као на пример код трговинских ланаца који уз пар кликова испоручују намирнице без одласка у продавницу, апсолутно не значи да нафтни сектор не ради на дигитализацији свог пословања. Напротив, дигитализација пословања нафтних компанија, не само да олакшава неке свакодневне активности за потрошаче на бензинским станицама, већ својом трансформацијом даје значајан допринос у ширем контексту – екологији, безбедности и повећању енергетске ефикасности.
За нафтну индустрију је дакле процес дигитализације много крупнији залогај од креирања апликације која омогућава плаћање на даљину. Она пре свега подразумева технолошке иновације у истраживању и производњи и преради нафте, што је само по себи огроман подухват који захтева ангажовање великог броја експерата из различитих области, као и велика улагања. Међутим, нафтне компаније истовремено из темеља мењају и своју комуникацију са потрошачима. Ево како.
Као и код већине развијених нафтних компанија, дигитална трансформација у НИС-у траје већ неколико година и одвија се плански, у фазама. Када се говори о дигитализацији у нафтној индустрији треба почети од процеса којим све и почиње – од истраживања нафте и гаса. Како се дигитализује рад на бушотинама и какве то бенефите има за компанију, какве за околину, а какве за безбедност људи?
У истраживању нафте и гаса, годинама се користи 3Д сеизмичка технологија, која омогућава да се установи количина угљоводоника под земљом, тачније, технологија која даје информације о постојању нафте и гаса. Предност ове технологије је вишеструка: прављење једне или две истражне бушотине уместо драстично већег броја, као и компјутерска симулација језгра која омогућава добијање контура бушотине. На овај начин се спречава сувишно третирање тла, које је пре употребе ових савремених компјутерских метода било неопходно. И остатак рада на бушотинама потпуно је аутоматизован. Компјутер прати рад свих бушотина на свим пољима, и нафтним и гасним.
Дигитализација бушотина омогућава да се у реалном времену прате сви параметри: како раде бушотине, колико производе, колико је процената нафте у флуидима, притисак, температура, количина воде, рад компресора, пумпи, потрошња струје. Замислимо само колико је механизације, људског труда и ризика заменила технологија само у једном сегменту нафтног бизниса. Да не спомињемо позитиван утицај на животну средину, поштеђену неуспелих истраживања.
Употреба технологије у преради нафте огледа се у аутоматизацији процеса у рафинерији. Технологија одавно контролише рад целе фабрике. Командна соба је центар рафинерије у Панчеву, одакле се надгледа рад постројења. Али наша рафинерија је у овом смислу одавно искорачила. Један од пројеката који је потребно издвојити је Систем предиктивног одржавања постројења. Шта је то? Ради се о Machine Learning технологији, чијом применом се постиже рано препознавање потенцијалних кварова на важној опреми и спречавање непланираних обустава рада постројења у рафинерији. Пројектом попут овог, наша компанија додатно повећава безбедност радних процеса, осигурава несметан рад рафинерије, али и повећава оперативну ефикасност целе компаније.
Дигитализација се нарочито допала колегама из Прераде, па су увели иновације и у обуке за младе експерте који почињу да раде у рафинерији. Virtual Reality симулатор, Crane Оператор, пројекат је намењен тренингу за оператере који симулира рад у оператерској кабини крана. На овај начин се обуке за рад у кругу рафинерије подижу на виши ниво, чиме се на посредан начин додатно ради на безбедности рафинеријских процеса, као и запослених НИС-а.
Најзанимљивији дигитални пројекти су свакако они намењени потрошачима. НИС је 2020. године лансирао мобилну апликацију Drive.Go, намењену плаћању рачуна за гориво на самом точионом месту, без потребе уласка у малопродајни објекат. Апликација је замишљена као олакшица за наше потрошаче, који би на овај начин знатно убрзали набавку горива на НИС Петрол и ГАЗПРОМ бензинским станицама, а њена додатна предност се показала управо у време пандемије Covid-19. Drive.Go апликација је постала доступна на мобилним уређајима управо у време када је смањење контаката постало неопходно ради спречавања ширења вируса, чиме нам је дигитализација процеса још једном указала на своју важност и бројне бенефите за све људе, у свим сегментима пословања и живота.
Администрација и остали интерни компанијски процеси такође су дигитализовани. Употребљава се систем агилног приступа подацима, дигитализовање архива, подношење захтева, комуникација са клијентима, што све у знатној мери олакшава рад система са више од 11.000 запослених.
Дигитализација производних и осталих пословних процеса одавно није ствар моде, већ неопходност која омогућава ефикасније и безбедније пословање. Наши стратешки циљеви, као и циљеви одрживог развоја, обавезују нас да користимо све расположиве алате како бисмо унапредили начин рада, постали ефикаснији и створили нове вредности за заједницу у којој послујемо, као и наше акционаре и клијенте.
Другим речима, дигитализација више није иновација у пословању, већ устаљени модус операнди, без ког је незамисливо бити ефикасан у производњи, очувању животне средине и безбедности на раду, као и пословању генерално.
Како најбрже постићи овакву трансформацију у пословном систему који обухвата неколико комплексних бизнис блокова и више хиљада запослених? Константним радом на унапређењу знања и вештина потребних за имплементацију иновација, израдом дугорочних и краткорочних планова за сваки бизнис блок, дефинисањем циљева и алата за њихово достизање и ангажовањем експерата који омогућавају да сви задаци буду завршени успешно и на време. НИС је претходних година започео сарадњу са Електронским факултетом у Нишу, Електротехничким факултетом из Београда и Факултетом техничких наука из Новог Сада, у циљу размене знања и повезивања академског и бизнис сектора, како би се успешно реализовали нови пројекти и производи намењени савременом тржишту. Поред сарадње са универзитетима, склапамо партнерства и са ИТ компанијама, стартапима и ИТ заједницом у целини.
Управо оваква партнерства остају у фокусу НИС-а и у наредним годинама, као најбржи пут ка усавршавању дигитализације наших бизнис процеса. Едукација свих запослених је алат који је дао изузетне резултате током година, па је само у претходној години регистровано више од 75 нових иницијатива, извршено 50 анализа и завршено укупно 14 пројеката.
У НИС-у дигитализација није циљ сама по себи, већ средство за постизање најбољих пословних, еколошких и друштвено одговорних резултата.
