Каријера
Загорка и Софија су обе завршиле традиционално „мушке“ факултете и данас су на позицијама које су пре њих биле „резервисане“ само за њихове колеге. Фирма, као што је НИС, која се бави истраживањем, производњом, прерадом и дистрибуцијом нафте и нафтних деривата, на први поглед не делује као окружење за једну даму. Према устаљеним стандардима друштва, овако једна груба индустрија некако је увек предвиђена за мушкарце. Међутим, ове две храбре даме доказале су да су и физички и психички подједнако способне као и мушкарци на истим позицијама.
Родна равноправност је тема која у нашем друштву постаје све више актуелна, али и даље постоји велико неразумевање шта то у ствари представља. Родна равноправност није привилегија мањине, већ право свих на једнаке могућности, како у друштву – тако и на послу.
Загорка је, иначе, након више година рада у области инспекције, од прошле године запослена у НИС-у на позицији водећег инжењера за РБИ, односно водећег инжењера инспекција базиране на ризику опреме под притиском. Дакле, она и тим којим руководи су задужени за процену ризика и планирање тренутно око 16.000 јединица опреме у Рафинерији у Панчеву.
—Завршила сам средњу машинску школу у Панчеву као ученик генерације, а потом и Машински факултет као један од најбољих студената. По завршетку факултета определила сам се да своју каријеру развијам у привреди. На избору мог позива могу да захвалим тати и мојим професорима који су схватили да имам више склоности ка природним и техничким наукама него друштвеним. Послушала сам савете, њихова подршка ми је веома значила на мом путу да истрајем у својој намери и мислим да нисам погрешила — започиње причу Загорка и додаје да је у време њених студија на Машинском факултету било уписано само 10 одсто девојака. Сада, након година искуства, професионална подршка не изостаје ни од стране колега са којима свакодневно сарађује.
Циљ њеног посла је обезбеђење свих 16.000 делића слагалице у рафинерији. Овај веома одговоран, захтеван и стручан инжењерски посао, поред развоја рачунарског алата, прорачуна и организације посла, између осталог подразумева и да мора да врши прегледе стања опреме на постројењима, улази у опрему и ради на различитим висинама.
— Сећам се, на почетку моје каријере, док још нисам радила у НИС-у, једне несвакидашње ситуације на терену. Вршила сам инспекцију опреме, а радници су повикали: „Не иде инспектор, иде женско”. То је један од тренутака када схватите колико морате да будете јаки и да са осмехом прихватате овакве ситуације, да морате додатно да се трудите да бисте доказали да сте као жена вредни позиције — прича она.
Ова одлучна дама док нас проводи кроз постројења Рафинерије објашњава да је морала при запослењу у НИС да прође полигон као и њене мушке колеге. Полигон подразумева симулацију рада у затвореном – мрачном и скученом простору у коме носите изолациони апарат са кисеоником, као и пењање на скелу високу неких 12 метара. Лакоћа с којом она износи ове податке оставља утисак да њој апсолутно није стран рад у тако изазовној средини.
Друга млада жена која се сусреће са изазовима „мушког” посла је Софија Шошкић. Софија ради у департману НИС-а у Новом Саду који се скраћено зове GIRL (у преводу са енглеског „девојка“). GIRL је скраћено од „геолошка истраживања и разрада лежишта”, што у практичном смислу значи да је њен посао уско повезан са производњом сирове нафте.
Завршила сам Математичку гимназију у Краљеву и спремала сам се да упишем ЕТФ. Међутим, пред крај средње школе сазнала сам за НИС-ов програм „Енергија знања“ који најбољим ђацима обезбеђује стипендије за студије у Русији и рад у компанији. Пријавила сам се и након тестирања започела студије у Москви на престижном нафташком универзитету Губкин.
По завршетку студија, Софија се вратила у Србију и почела да ради у НИС-у, где је најпре добила прилику да ради као оператер на нафтним бушотинама у близини Кикинде и Зрењанина и своје теоријско знање стечено на факултету употпуни практичним радом на нафтним бушотинама. У Зрењанину је живела три месеца, а у Кикинди пет. Пошто се бушотине налазе далеко од насељених места, сваки дан је морала да путује до радног места.
—Сећам се првог дана посла да ми је тадашњи директор погона за Средњи Банат рекао „честитам, ти си прва жена оператер у погону Средњи Банат” — прича Софија.
Тако су чишћење, замена и подмазивање делова опреме и рад на отвореном у свим временским условима били део њених свакодневних активности.
—Због такве природе посла, моје колеге су ме на почетку третирале као принцезу. Чини ми се да је за мене управо то највећи изазов. То да си стално у искушењу да прихватиш да си слабија и то што колеге желе да те поштеде тешког рада. Са тим се треба изборити, јер док не преузмеш одговорност, не можеш савладати основе нити постати део тима. Најпоноснија сам била када су моје колеге стекле довољно поверења у мене да ме саму пошаљу на терен — каже ова млада инжењерка и додаје да јој је отац пред крај средње школе рекао да програмирање о коме је размишљала као избору студија није „женски посао”. Овим речима се, каже Софија, много пута насмејала док је била у „блатњавим ситуацијама” на терену.
Она додаје да се на почетку највише плашила грешке, али да су јој у томе помогле колеге који су јој препричавали своја искуства.
—Ко ради, тај и греши. Све грешке се могу исправити, нажалост, постоје и оне које не могу, али исто тако, не смемо дозволити да нас то паралише — објашњава Софија.
Ово млада жена признаје да је у сваком смислу ојачала на терену и да јој је то било одлично искуство за лични и даљи професионални развој и напредак у НИС-у. Човек мора изаћи из своје зоне комфора како би напредовао и направио неку промену, а Загорка и Софија су примери који показују да ништа није недостижно и да лепши пол може да ради послове које друштвени стандарди намећу мушкарцима.
