„Nafta i naftni derivati su i dalje veoma korisni i najčešće korišćeni energenti, dok je u današnjem energetskom miksu, neophodan balans između zelene i konvencionalne energetike. Zelena energetika je trend na svetskom nivou i mi u NIS-u, kao i bilo koja druga energetska kompanija, to pratimo i spremni smo pružimo svoj doprinos zaustavljanju klimatskih promena”, kaže Mihail Rjazanov, HSE direktor NIS-a, zadužen za bezbednost i zdravlje na radu i zaštitu životne sredine u intervjuu za Energiju Balkana, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, koji je obeležen 5. juna.
Osnovne delatnosti NIS-a neraskidivo su povezane sa prirodom jer, nafta i gas, koje NIS vadi su dar prirode, na čijem korišćenju čovek već skoro dva veka zasniva razvoj – ne samo privredni već čovečanstva uopšte. Koliko u svom poslovanju NIS poklanja pažnje zaštiti prirode?
Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta poslovanja NIS-a. Kompanija je sada na prekretnici. Bez obzira što je biznis strategija NIS-a i ranije obuhvatala HSE, sada formulišemo jedan krovni dokument – Strategiju zaštite životne sredine, koja će biti deo biznis strategije NIS-a. U njoj će, praktično, biti postavljeni ciljevi u oblasti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ova strategija će definitivno uticati na naše poslovanje.
U narednom periodu doći će do intenziviranja projekata iz oblasti energetske efikasnosti, iz oblasti obnovljivih izvora energije, malih elektrana, utiskivanja CO2, razvoja pilot projekata – sve je to nova faza u razvoju NIS-a.
U okviru ove strategije ćemo definisati veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, već smo dosta uradili po ovom pitanju. Na primer, već sada radimo „utiskivanje” CO2 u naša iscrpljena ležišta u cilju smanjenja emisije (tj. sprečavanja emisija u atmosferu) i podizanja proizvodnje. Ove mere se ne primenjuju još na svim naftnim poljima, ali već smo osvojili tehnologiju i sada procenjujemo isplativost proširenja ovog projekta na više naftnih polja.
Kada budemo pustili u rad TE-TO Pančevo to će, takođe, doprineti smanjenju emisija, jer će ova termoelektrana-toplana, u koju će biti uloženo oko 180 miliona evra, trošiti samo prirodni gas.
Za sada razmatramo i projekat sadnje drveća po Srbiji, kako bi i na taj način eliminisali deo efekata štetnih emisija.
Koliko i kako orijentacija NIS-a na zaštitu životne sredine utiče na poslovanje NIS-a?
Po pitanju zaštite životne sredine radimo u dva smera. Najpre, NIS investira u čisto ekološke projekte, gde nemamo nikakvih efekata ni na finansijske, ni na naše proizvodne pokazatelje. Drugo, ulažemo u proizvodne projekte, koji pored finansijskog imaju značajan uticaj na poboljšanje ekoloških pokazatelja. U čisto ekološke projekte NIS je od 2009. godine uložio oko 120 miliona evra.
Pored toga, cilj NIS-a je i da svi biznis projekti koje realizujemo donose pozitivne efekte na zaštitu životne sredine. Svaki projekat u proizvodnji razmatramo i kroz ekološke efekte. Jednostavno, unapređujući svoju proizvodnju mi napredujemo i u zaštiti životne sredine. Najbolji primer za to je projekat Duboka prerada, koji smo pustili u rad 2020. godine, a koji je vredan više od 300 miliona evra. Ulaganje u Duboku preradu će, pored efekata na samu proizvodnju tečnih goriva, imati velike ekološke benefite kroz smanjenje emisija štetnih gasova. Sam prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora znači da će Rafinerija nafte Pančevo smanjiti emisiju sumpornih oksida za 98,8%, a biće smanjena i emisija praškastih materija za 52,8%, kao i azotnih oksida za 9,8%.
NIS je u zelenoj energetskoj tranziciji u svoj portfolio pored naftnog biznisa upisao ciljeve koji se zasnivaju na “zelenim”, obnovljivim izvorima energije. Šta radite u tom sektoru?
Tokom 2012. godine, u skladu sa strategijom transformacije NIS-a iz naftne kompanije u energetski holding, počeli smo sa širenjem poslovanja u oblasti elektrokogeneracije. Od 2013. godine realizujemo program kogeneracije i do sada smo na osam lokacija u Srbiji izgradili male elektrane, u kojima se od kaptažnog gasa, koji se ranije spaljivao na bakljama – zbog lošeg kvaliteta, sada proizvodi toplotna i električna energija.
U Rumuniji smo, takođe, započeli sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa na bušotini Žombolj. Električnu energiju proizvedenu na tom postrojenju koristimo za sopstvene potrebe na samoj bušotini, a ostatak prodajemo na rumunskom tržištu. U planu je izgradnja novih elektrana.
Već sam pomenuo izgradnju TE-TO Pančevo u kojoj će se električna i toplotna energija proizvoditi na ekološki prihvatljiviji način – iz prirodnog gasa. To je naš najveći i najvažniji projekat u oblasti elektroenergetike u ovom trenutku. Elektranu gradimo u saradnji sa ruskom kompanijom Gasprom energoholding, a puštanje u rad TE-TO Pančevo se očekuje tokom ove godine. Elektrana će kao energent koristiti prirodni gas, a proizvodiće toplotnu energiju za potrebe Rafinerije nafte Pančevo. Uz to proizvodiće i električnu energiju koja će biti usmerena u elektroenergetski sistem Srbije.
U okviru rafinerije gasa Elemir 2016. godine smo pustili u rad Aminsko postrojenje koje omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen-dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Osim pozitivnog biznis efekta, ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je tehnologija koja se koristi u Aminskom postrojenju jedna od ekološki najbezbednijih – omogućava da se izdvojeni ugljen-dioksid utiskuje u naftno gasno polje Rusanda i time izbegava njegova emisija u vazduh. Vrednost projekta je oko 30 miliona evra.
Nafta – „crno zlato” je energent za koji mnogi tvrde da zagađuje životnu sredinu, a time i prirodu. Koji je Vaš stav?
Pratimo svetske trendove i pokušavamo da na našim postrojenjima izbacimo iz upotrebe mazut i da pređemo na gas. Gas je, ipak, čistiji izvor energije.
Dešavanja u Teksasu, kada su ove zime bili suočeni sa problemima u snabdevanju električnom energijom, pokazala su da se država ne može osloniti samo na zelenu energetiku, već mora imati dovoljan kapacitet konvencionalne energetike.
Ubeđen sam da je neophodan balans između zelene i konvencionalne energetike.
Ali, naravno, kao što sam rekao, mi se trudimo da koristimo više prirodnog gasa jer je to čistija energija, bolja za životnu sredinu.
Po mom ličnom mišljenju, u energetici, gde se koriste nafta ili ugalj, ako se primenjuje dovoljno mera zaštite, za smanjenje štetnih emisija, to može biti dugoročno održivo.
Kako je NIS pomirio značaj očuvanja životne sredine za buduće generacije i korišćenje nafte?
NIS je svoj odnos prema zaštiti životne sredine ugradio u kompanijsku viziju i misiju, usvojene vrednosti, HЅE politiku i Izjavu o HЅE politici. Zato za nas zaštita životne sredine podrazumeva održivo korišćenje prirodnih resursa, ali i praćenje svih aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu. Takođe, i identifikaciju i vrednovanje ekoloških rizika i sprovođenje mera u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.
Naši osnovni ciljevi iz oblasti zaštite životne sredine su usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište; što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, realizaciju monitoringa stanja životne sredine u propisanom obimu i dinamici, a posebno očuvanje biodiverziteta u područjima u kojima poslujemo.
Posvećeni smo smanjenju uticaja na klimatske promene; učestvujemo u akcijama uređenja prirode i sakupljanja otpada, razvrstavamo otpad koji predstavlja sekundarne sirovine i ličnim primerom promovišemo opredeljenje ka zaštiti životne sredine u kojoj radimo i živimo.
NIS je realizovao niz projekata sa direktnim i indirektnim ekološkim efektom. Najznačajnija i najveća ulaganja su bila u Rafineriji nafte Pančevo, ali i u oblasti prometa, naftnih servisa… Srednjoročnim planom ulaganja, od 2021. do 2023. godine na nivou celog NIS-a planirana su ulaganja u iznosu od 1,5 miliona evra. Napominjem da su to ulaganja samo u projekte sa direktnim ekološkim efektom. Ulaganja u projekte koji se tako ne definišu, a značajno utiču na stanje životne sredine, značajno su veća.
Poštovanje principa održivog razvoja u NIS-u podrazumeva suštinsku brigu o zaštiti životne sredine. Koji su to projekti?
NIS je takve projekte realizovao u svim segmentima biznisa, jer u kompaniji održivi razvoj shvatamo kao način da ostvarimo finansijske rezultate, ali isključivo uz istovremeno unapređenje zaštite životne sredine. U Bloku Istraživanje i proizvodnja do sada je izvršena sanacija 214 primarnih isplačnih jama i dva upojna bazena, a prvobitnoj nameni – zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju, vraćena je površina veća od 16ha.
U Naftnim servisima značajni projekti su: izgradnja Deponije otpadne isplake Novo Miloševo, projekat “Suve lokacije” i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadne vode.
Najviše ulaganja imali smo u Rafineriji nafte Pančevo (Blok Prerada), među kojima su: rekonstrukcija i modernizacija FCC kompleksa koja je rezultirala smanjenjem emisija praškastih materija, modernizacija auto i železničkog punilišta, rekonstrukcija Dunavskog pristaništa koja je omogućila otpremu derivata po najmodernijim ekološkim i tehničkim standardima. Tu su još i izgradnja postrojenja za poliranje kondenzata, čime je zahvatanje vode iz Dunava smanjeno za oko 40% i izgradnja postrojenja za regeneraciju istrošene sumporne kiseline.
Istakao bih da je RNP prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa domaćim i evropskim ekološkim standardima.
U Bloku Promet realizovani su brojni projekti zaštite vode, zemljišta i vazduha (ugradnja separatora, ugradnja podzemnih rezervoara sa dvostrukim plaštom, ugradnja sistema za povrat benzinskih para na benzinskim stanicama).
NIS, takođe, na svojim benzinskim stanicama razvija maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa (CNG), koji se proizvodi na polju Ostrovo. Već je poznato da se CNG zbog svojih karakteristika naziva gorivom budućnosti.
Takođe, na našim digitalnim maloprodajnim objektima na autoputevima u Srbiji postavili smo i punjače za električne automobile.
Zbog svega ovoga mogu da kažem da je NIS jedan od lidera u oblasti održivog razvoja u Srbiji – objavili smo 11 verifikovanih Izveštaja o održivom razvoju u kome javnost transparentno i sveobuhvatno obaveštavamo o svojim ostvarenjima, među kojima je i briga za zaštitu životne sredine, zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu.
Po pitanju zaštite životne sredine NIS sarađuje sa lokalnim zajednicama. Kako?
Zaštita životne sredine je jako bitan deo svakog našeg biznis projekta. Nikada nećemo otpočeti sa nekim projektom pre nego što procenimo njegov uticaj na životnu sredinu. Naravno, radimo stalni monitoring emisija i uticaja naše proizvodne delatnosti na životnu sredinu.
U poslednje vreme smo učestvovali u nekoliko ekoloških akcija sa partnerima. Na primer, organizovali smo akcije sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i drugim partnerima.
Naš tim volontera zaista je veoma aktivan, puno su uradili na uređenju i čišćenju nacionalnog parka Fruška gora, na sanaciji i uređenju lokacija u Pančevu i još nekoliko lokacija, poput Botaničke bašte u Beogradu. A planiramo u budućnosti još takvih akcija.
Šta NIS čini u promovisanju poštovanja najviših ekoloških standarda među svojim zaposlenima?
Pre svega, u svim našim biznis projektima zaštita životne sredine igra značajnu ulogu i u realizaciju projekata se ne kreće bez sagledavanja svih obaveza i rizika vezanih za zaštitu životne sredine. Vrši se kontinuirani monitoring proizvodnih aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu.
Takođe se definišu mere za smanjenje ovih uticaja na nivou organizacionih delova NIS-a. Kompanija aktivno promoviše i podržava zaposlene u akcijama koje doprinose zaštiti životne sredine.
Dakle, akcenat je na volonterskom pokretu, koji se u mnogome bavi ekološkim projektima.
Zaštita životne sredine je, naravno, direktno vezana i za proces proizvodnje, tako da često držimo seminare i radionice kako bismo dostigli proaktivni nivo HSE kulture. U okviru tih napora realizujemo treninge za rukovodioce i operatere, organizujemo koučing lidera, preduzimamo aktivnosti na formiranju timova za upravljanje programom unapređenja HSE kulture – kulture bezbednosti na radu.
I u narednom periodu NIS će ostati posvećen sprovođenju ovih napora.
Jako bitan kanal komunikacije za nas je naš interni portal, okrenut svim zaposlenima, gde postavljamo informacije o našim ekološkim projektima i o svetskim trendovima u toj sferi.
NIS je među prvim kompanijama u Srbiji uveo sektor HSE. Koliko Vam je to pomoglo u uspešnom poslovanju?
Verujem da je neka vrsta zaštite na radu, HSE sektora, postojala i ranije. Samo nije bila toliko fokusirana, tako jasno definisan okvir delovanja.
Sa razvojem proizvodnje, naravno, sve bitnije postaje pitanje izbegavanja havarija i nestabilnosti proizvodnje. Investiranje u HSE jeste skupo, ali je isplativo ulaganje. Takvo ulaganje štedi kompaniji veoma mnogo potencijalnih troškova.
Napomenuo bih da je veoma bitna podrška top menadžmenta i njihovo razumevanje značaja HSE-a. Oni moraju dati direktnu podršku HSE-u, što je u NIS-u slučaj. Naši pokazatelji po pitanju smanjenja broja povreda na radu i smanjenju nivoa emisija su nam znak da se krećemo u pravom smeru.
Gaspromnjeft je postavio važan strateški cilj – „cilj-nula“, koji obuhvata nula incidenata, nula povreda na radu i profesionalnih bolesti. To je i cilj NIS-a. Koja je strategija NIS-a u objedinjavanju standardnih HSE principa sa ekološkim ciljem koji pred sebe postavlja sve više zemalja i velikih kompanija – „nula emisije štetnih gasova do 2050. godine“?
Želim da istaknem – NIS je spreman da pruži svoj doprinos zaustavljanju klimatskih promena.
Naravno da smo spremili i svoju strategiju razvoja HSE i ona je usaglašena sa ciljevima naše matične kompanije. Ako je kao cilj postavljen „cilj nula“ na nivou matične firme i mi ćemo morati taj cilj da postignemo. To će, naravno, zahtevati promenu pristupa i promenu organizacije Kompanije po pitanju HSE. To će zahtevati nove projekte, kao što je razvoj HSE kulture i projekat digitalne transformacije HSE-a. Naravno, jedan od projekata koji je već u toku je projekat „Štit bezbednosti – Karkas“. On će nam omogućiti da bolje kontrolišemo rizike, do minimalnog rizika, koji mogu da prouzrokuju neželjene događaje. Tu moramo da budemo ponosni i na Gaspromnjeft i na NIS zbog svega što se dešavalo i tokom prethodne godine, kada smo bili pod uticajem drastično negativnih makroekonomskih uslova, ali smo ipak nastavili ulaganja u projekte zaštite životne sredine, bezbednosti na radu, uključujući i projekat „Karkas”.
Da bismo uspeli da dođemo do cilja nula nije dovoljna samo posvećenost, potrebno je ulaganje.
Naša strategija je jasna – svi biznis projekti koje realizujemo, pored finansijske koristi, treba da imaju i pozitivne efekte po pitanju zaštite životne sredine.
Pored toga, nastavljene su aktivnosti u cilju pripreme za buduće obaveze iz oblasti klimatskih promena i trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte (GHG). U 2019. godini, izrađena je „Studija definisanja mera i aktivnosti potrebnih za kvantitativno određivanje i proračun emisija GHG i godišnji izveštaj o emisijama GHG”, (tzv. Carbon footprint) kako bi se pratile GHG emisije na nivou kompanije.
A rezultati koje smo ostvarili do sada govore nam u prilog – u 2020. godini, koja je bila obeležena zdravstvenim i bezbednosnim izazovima, mi smo unapredili HSE pokazatelje – indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen je 8% u odnosu na 2019. godinu.
I u narednom periodu fokusiraćemo se na unapređenje HSE pokazatelja u kompaniji, jer to znači veću bezbednost za naše zaposlene i saradnike, kao i dodatnu brigu za zaštitu životne sredine.
Svet je već duže od godinu dana suočen sa pandemijom COVID-19. Ugroženo je zdravlje zaposlenih, njihovih porodica, ali i poslovanje kompanija, privreda zemlje. Kako NIS štiti od virusa zaposlene, poslovne partnere i svoje celokupno poslovanje?
NIS je bio među prvim kompanijama u Srbiji koje su, uvidevši koliko je sve ovo ozbiljno, napravile Krizni tim na nivou kompanije i operativne timove u svakom bloku kompanije.
Od samog početka pandemije naš prioritet je briga o zdravlju više od 11.000 zaposlenih, kao i naših spoljnih saradnika i potrošača. Od prvog trenutka, za suočavanje sa ovim izazovom, za nas je ključno pravovremeno reagovanje i dobra organizacija.
Naravno, u početku smo, kao i svi, imali problema sa nabavkom maski i sredstava za dezinfekciju. Moram, međutim, da istaknem da smo bili operativni i veoma brzo smo rešili ove izazove i čak otpočeli sa sopstvenom proizvodnjom sredstava za dezinfekciju, koja su bila sertifikovana.
Sproveli smo analize i definisali grupe zaposlenih – ko može da obavlja svoje radne obaveze od kuće i tako smo smanjili prisustvo zaposlenih i međusobni socijalni kontakt u poslovnim centrima. U svemu tome smo sarađivali sa Vladom Srbije. Zahvalni smo državnim organima što smo mogli da dobijemo dozvole za kretanje naših zaposlenih tokom policijskog časa, da mogu da stignu na posao i da obezbede rad svih naših postrojenja.
Naravno da smo definisali najkritičnije grupe zaposlenih i organizovali smo testiranje i izolaciju zaposlenih koji su bili pozitivni.
Na svakom našem objektu, na ulazu, postavili smo kontrolne centre, da bismo kontrolisali da neko ne dođe na posao sa povišenom temperaturom.
Sve ovo nam je pomoglo da smanjimo uticaj pandemije na naše poslovanje.
Zahvaljujući odgovornom odnosu prema zdravlju zaposlenih i potrošača uspeli smo da očuvamo stabilnost na tržištu jer nam je jednako važan prioritet i energetska bezbednost zemlje.
Možemo da se pohvalimo i izgrađenim visokim nivoom HSE kulture zaposlenih, koji odgovorno postupaju, primenjuju sve mere, prvenstveno brinući se o svom zdravlju, zdravlju svojih kolega i potrošača. Nivo HSE kulture smo podigli za još jednu lestvicu više, a posebna pažnja posvećena je poštovanju strogih mera bezbednosti i zdravlja na radu na benzinskim stanicama i radu sa potrošačima.
Pandemija, čini se, popušta. Kakva je situacija sada? Da li se rad od kuće nastavlja?
Tokom pika pandemije do 70% svih naših zaposlenih u administraciji je radilo od kuće. Nakon toga smo spremili program postepenog povratka na radna mesta, u zavisnosti od dešavanja u vezi sa epidemijom.
Da bi radnik mogao da obavlja svoj posao od kuće mora da ima sve tehničke mogućnosti, da ima računar, brzi internet i sve ostalo. Da bismo to omogućili hitno smo nabavili lap topove i druga tehnička sredstva.
Mogućnost rada od kuće, naravno, zavisi i od prirode posla. Terenski radnici skoro da nemaju tu mogućnost. Da bismo njihov rad učinili bezbednim, uveli smo niz mera. Podelili smo smene tako da se zaposleni ne sreću sa kolegama iz drugih smena, organizovali odvojene svlačionice i stalno snabdevanje svim neophodnim sredstvima za dezinfekciju. Omogućili smo i vakcinaciju zaposlenih u prostorijama kompanije u saradnji sa nadležnih zdravstvenim institucijama. Stvorili smo uslove da se naši radni procesi odvijaju nesmetano, a da naši zaposleni i potrošači budu bezbedni. Tako ćemo i nastaviti sve do kraja epidemije.
