Autorski tekst Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije
Iskustvo rada u naftnoj industriji uči nas da se zapravo i ne postavlja pitanje da li će kriza doći. Umesto toga, pravo pitanje je šta ćete preduzeti kada nastupe periodi nestabilnosti na tržištu, koji se u našoj industriji često smenjuju sa intervalima pozitivnih trendova. Tako su nam još sveža sećanja na krizne periode iz 2008. i 2014. godine koji su značajno uzdrmali naftni sektor. Međutim, dešavanja u 2020. godini prevazilaze energetsku oblast i predstavljaju možda najveći izazov globalnoj ekonomiji u poslednjim decenijama. Kriza izazvana pandemijom COVID-19 pravi je test za svet koji poznajemo i ugrožava same osnove našeg stila života. Za svega par nedelja temeljno su izmenjeni načini na koje radimo, putujemo, družimo se sa prijateljima, provodimo svoje slobodno vreme. Naftna industrija, kao deo globalne privrede, nije mogla izbeći ovaj veliki ekonomski potres, baš kao što ni NIS nije pošteđen posledica koje su nastupile ili koje nas tek očekuju u periodu pred nama.
Dakle, ponovo smo se našli pred pitanjem – koliko smo spremni za ovu krizu i šta ćemo učiniti kako bismo je uspešno prebrodili? Kao odgovore, često čujemo da izazove treba pretvoriti u prilike, preispitivanje prioriteta, traženje razvojnih šansi na tržištu i novih načina da se približimo potrošačima. Teško je ne složiti se sa navedenim, ali se pritom mora istaći da iza toga u praksi stoje ogromni napori, veliko znanje i dosledna posvećenost čitavog kolektiva kako bi se prevazišle sve prepreke. Posebno kada je reč o događajima koji će ostaviti dubok trag u svetskoj istoriji što je slučaj i sa izazovima sa kojima se sada suočavamo.
Sasvim konkretno – za naftnu industriju ova kriza donela je udare iz dva pravca. Gotovo istovremeno došlo je do naglog pada cena nafte i velikog smanjenja potražnje. Samo u jednom danu tokom marta nafta je izgubila 30 odsto svoje vrednosti. U martu i aprilu, u vreme najžešćih restrikcija koje su uvedene u sklopu napora da se zaustavi globalna pandemija, potrošnja je dramatično smanjena u odnosu na očekivane i uobičajene nivoe. Tokom aprila svedočili smo istorijskom događaju – vrednost nafte tipa WTI na berzama bila je u minusu čak 40 dolara, dok je prosečna vrednost barela Brenta u istom mesecu bila samo 18 dolara. Tankeri širom sveta bili su pretvoreni u plutajuća skladišta, a sumorne vesti o stanju svetske privrede sustizale su jedna drugu. Pored zabrinutosti za biznis, sve su nas pritiskale i druge vrste briga, one sasvim očekivane, ljudske, koje se tiču našeg i zdravlja nama bliskih ljudi.
U takvim okolnostima bili smo pred složenim zadatkom da očuvamo likvidnost i organizujemo rad NIS-a, kompanije sa više od 11.000 zaposlenih u Srbiji i zemljama regiona, energetskog sistema koji je od posebne važnosti za Republiku Srbiju. Baš zbog takve uloge naše kompanije bilo je jasno – NIS ne sme da zastane nijednog trenutka jer bi time bilo uzdrmano tržište naftnih derivata u Srbiji, u trenucima kada su svi kapaciteti države i društva bili usmereni na borbu protiv epidemije i suzbijanje negativnih posledica koje je ona donela. Iskustva koja smo imali iz naftne krize koja je počela 2014. godine učinila su nas otpornijim na nove prepreke. U ovaj period ušli smo sa jasnom strategijom razvoja, dobrim operativnim i finansijskim pokazateljima, jakom finansijskom disciplinom i efikasnošću na zavidnom nivou. Ali, i ovaj put morali smo da damo sve od sebe kako bismo očuvali poslovanje kompanije i postavili temelje za dalji razvoj u vremenu kada negativni makroekonomski trendovi ostanu iza nas. Uz to, ovaj put smo se suočili i sa još jednim prioritetom – da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih i potrošača što je, imajući u vidu broj naših poslovnih procesa, frekventnost poslovnih lokacija i logističke napore, bio pravi poduhvat.
Kao i ostale naftne kompanije, bili smo prinuđeni na smanjenje operativnih i kapitalnih troškova. Iako smo morali privremeno da odustanemo od pojedinih projekata, želim da istaknem da smo od početka krize zauzeli jasan stav – uštede nećemo praviti na račun ključnih razvojnih projekata i uprkos svemu nastavićemo da planiramo modernizaciju NIS-a godinama unapred. Na ovaj način uspeli smo da uradimo ono čime ne može da se pohvali veliki broj kompanija u ovakvim okolnostima. Uspešno smo okončali jedan od najznačajnijih projekata u istoriji kompanije i pustili u rad Duboku preradu, ključni kompleks u daljoj modernizaciji naše Rafinerije u Pančevu. Završetkom ovog projekta, vrednog preko 300 miliona evra, pokazali smo istrajnost i rešenost da NIS ojača svoju lidersku ulogu na domaćem tržištu i poveća konkurentnost u regionu. Učinili smo da poslovnu godinu za nama ne pamtimo po teškoćama, već pre svega po tome što smo započeli novo poglavlje u istoriji razvoja naftnog sektora Srbije.
Takođe smo uspeli da očuvamo proizvodnju nafte i gasa gotovo na nivou iz 2019. godine, što je sjajan rezultat imajući u vidu sva ograničenja sa kojima smo se susreli. Zadovoljni smo i obimom ostvarenog prometa naftnih derivata, a posebno zbog činjenice da smo nastavili sa razvojem naše maloprodaje u Srbiji i regionu i pustili u rad čak 14 objekata, od toga 6 van granica Srbije, u Bosni i Hercegovini i Rumuniji. Naš program mera za povećanje operativne efikasnosti dao je efekat od preko milijardu dinara na pokazatelj EBITDA. Izradili smo više kriznih scenarija, stalno iznova planirali i pažljivo čekali svaku priliku koja se ukaže na tržištu.
Za sprovođenje i ostvarenje ovih planova i projekata bio je ključan jedan faktor – to su naši zaposleni koji su dali nemerljiv doprinos naporima da NIS uspešno prebrodi najteže trenutke 2020. godine. Zato sa posebnim zadovoljstvom mogu da kažem da smo, oslanjajući se na sopstvene resurse, očuvali socijalnu stabilnost i pun broj zaposlenih, uz redovnu isplatu osnovnih primanja.
Snaga NIS-a je i u tome što u svakoj krizi pronađemo nove alate i nove snage za prevazilaženje izazova. Ovaj put shvatili smo da možemo da budemo mnogo agilniji i fleksibilniji nego što smo i sami pretpostavljali. Za veoma kratko vreme, praktično preko noći, obezbedili smo mogućnost rada od kuće za oko 3.000 zaposlenih u administraciji i počeli digitalno da obavljamo veliki broj procesa koji su do tada rađeni u papirnoj formi. Pri tome, radni procesi nisu ni najmanje trpeli, a digitalizacija se pokazala kao značajan alat za ostvarenje strateških ciljeva naše kompanije. Uprkos krizi, realizujemo veliki broj digitalnih projekata u svim ključnim segmentima našeg poslovanja. U istraživanju i proizvodnji oni nam pomažu da efikasnije tragamo za naftom i gasom, u preradi da lakše i bezbednije održavamo sisteme i obučavamo kolege, u prometu da efikasnije komuniciramo sa potrošačima i ponudimo im nove usluge, poput plaćanja goriva putem digitalne aplikacije.
Međutim, kada govorimo o NIS-u nikada ne mislimo samo na poslovne rezultate, jer naše uspehe ulažemo u opštu dobrobit. Naša solidarnost sa zajednicom možda nikada ranije nije bila od takvog značaja kao u 2020. godini zbog svih teškoća koje nam je epidemija donela. Zato smo realizovali brojne donacije i akcije podrške zdravstvenim ustanovama, a u digitalizaciju nastavnog procesa i bezbednost u školama širom Srbije uložili gotovo milion evra. U podršku zajednici uključile su se i naše kolege, članovi Kluba volontera NIS-a, koji ni u najtežim trenucima nisu odustali od pomoći svojim sugrađanima, pre svega onima najugroženijima.
I na kraju, želim da istaknem da je stabilnost NIS-a očuvana zajedničkim naporima i zahvaljujući odličnoj saradnji najvećih akcionara, „Gasprom njefta“ i predstavnika Republike Srbije. Zauzvrat, NIS je uprkos volatilnom tržištu ostao pouzdan izvor prihoda za svoje akcionare i na ime dividende za 2019. godinu isplatio 4,4 milijarde dinara. Međusobno razumevanje i jasno postavljanje prioriteta omogućilo nam je da u 2021. godinu uđemo spremni na izazove koji nas očekuju. Takođe, u toku su ključni projekti koji će nam omogućiti dalji rast u budućnosti, pre svega izgradnja Termoelektrane-toplane u Pančevu koju realizujemo u saradnji sa „Gasprom energoholdingom“. I u 2021. godini planiramo obiman investicioni program vredan više od 20 milijardi dinara. Ulagaćemo u sve osnovne pravce poslovanja, istraživanje i proizvodnju, preradu i modernizaciju naše maloprodajne mreže. Fokus će biti na najisplativijim projektima u Srbiji i regionu, a naša vizija je jasna – NIS će ostati stabilna kompanija, veliki investitor i uplatilac u budžet, stabilan izvor prihoda za akcionare i zaposlene, kao i pouzdan partner zajednici u kojoj posluje. Siguran sam da će na tom putu biti još mnogo izazova, ali smo pokazali da posedujemo dovoljno znanja i energije da te prepreke uspešno prevaziđemo.
