Andrej Tučnin, prvi zamenik generalnog direktora naše kompanije i direktor divizije „Downstream”, u intervjuu za list „Pančevac“ govorio je o novom postrojenju za duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, njegovim ekološkim aspektima, kao i o planovima NIS-a u budućnosti.
Put do ostvarivanja cilja da NIS postane naftni lider u ovom delu Evrope bio je dug. Čarobnog štapića nije bilo, zar ne?
Naravno da čarobnog štapića nije bilo. Uloženo je mnogo i rada i novca. Od 2009. godine u modernizaciju Rafinerije investirano je više od 800 miliona evra, uključujući i nedavno završeno postrojenje za duboku preradu. To su pravila uspešnog poslovanja. Mi nismo imali nikakvu jedinstvenu situaciju i modernizacija proizvodnog kompleksa u Pančevu urađena je na isti način kao što se to radi, na primer, u Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj. Naravno, na tom putu smo imali i tehničke i organizacione probleme, što je sasvim očekivano. Svi ih imaju kada uđu u jedan ovako kompleksan posao. Izgradnja „Duboke prerade” bila je nešto duža nego što je planirano. Na kraju nam se svima dogodio kovid, koji je takođe uticao na rok završetka realizacije ove investicije. Međutim, za nas su bitniji kvalitet radova i to što smo imali uspešan start postrojenja nego sam rok. Da bi građanima Pančeva bilo jasnije, na primer u Poljskoj je pre godinu i po dana pušten u rad sličan proizvodni sistem i takozvani start je trajao gotovo celu godinu, a mi smo pokrenuli proizvodnju za nedelju dana.
Poslednje u nizu postrojenja koje je pušteno u rad je „Duboka prerada”. Start ovog pogona svrstaće pančevačku Rafineriju među vodeće evropske rafinerije po pokazatelju dubine prerade od 99,2 odsto. Kakva su očekivanja povodom starta novog postrojenja i šta kompanija NIS dobija „dubinskom” preradom nafte?
Početak proizvodnje u novom postrojenju, gledano na ceo region, ne samo na Srbiju, ima veliki uticaj. Prvo pitanje koje se postavlja u svakom biznisu jeste da li si konkurentan. Živimo u veoma ozbiljnom i konkurentnom ambijentu i, kada pogledate mapu, svuda oko nas su rafinerije: u Rumuniji, u Grčkoj, u Bugarskoj, u Mađarskoj. Ako izuzmemo ovu godinu zbog pandemije, koja je ostavila ozbiljne posledice na globalnom nivou, pa tako i u naftnom sektoru, u narednih nekoliko godina biće smanjena potrošnja goriva, a samim tim i potražnja za derivatima. Za deset do dvadeset godina imaćemo situaciju da će biti mnogo više hibridnih i električnih vozila, te stoga svaka rafinerija mora biti veoma efikasna u narednom periodu.
Konfiguracija rafinerije mora da bude takva da ona može da ima budućnost, a kada je reč o kompleksu u Pančevu, ona to sada ima. Samim tim je i energetska stabilnost Srbije u budućnosti obezbeđena ovom modernizacijom, a to je, složićete se, takođe vaoma važno za budućnost građana ove zemlje. Kada nemaš rafineriju, onda direktno zavisiš od drugih jer moraš da uvoziš derivate, što opet ima veliki uticaj na fiskalni bilans jedne države. Kada imaš preradu u svojoj zemlji, to je dobro za nezavisnost, za ekonomski bilans, za poreze, za radnike. U pančevačkoj Rafineriji imate preko hiljadu zaposlenih i mnoge kompanije svoj opstanak vezuju upravo za poslovanje s rafinerijskim kompleksom – na primer, firme koje su uključene u remont procesnih sistema. Svako veliko preduzeće i te kako ima uticaj na razvoj biznisa u gradu. Pančevo je stoga sada u Srbiji, kao što je to nekada bilo u Jugoslaviji, jak industrijski centar.
Standardi EU su veoma jasni i neke kompanije u regionu nisu uradile modernizaciju i izgubiće svoje tržište. Otvara se prostor za vašu kompaniju. Da li NIS razmišlja o tome da izađe iz sadašnjih okvira poslovanja na tržištu Srbije, BiH i Rumunije i da ga proširi na područje, na primer, Hrvatske?
MOL-ova rafinerija u okolini Budimpešte na sličnom je nivou kao pančevačka, ali smo mi malo kasnije ušli u modernizaciju, pa tako imamo bolju tehnologiju. Oni koji su izgradili postrojenje za duboku preradu pre 15 godina, imaju malo stariju tehnologiju nego mi sada, ali je Rafinerija u Pančevu trenutno najekološkija, najefikasnija s gledišta energetske efikasnosti u regionu. Izgradnja duboke prerade omogućava NIS-u dalji razvoj rafinerijske prerade. Uvek morate da imate naredne korake u poslovanju ukoliko želite da opstanete. To vam je kao u igricama – pređeš nivo jedan, pa nivo dva i tako sve više i više. Podigli smo 2012. godine postrojenje za hidrokreking vredno oko 500 miliona evra i to je bio ozbiljan korak ka budućnosti. S njim smo dobili proizvodnju derivata evropskog kvaliteta. Dubokom preradom nafte izbacujemo proizvodnju mazuta, koji je u EU zabranjen zbog svojih neekoloških osobina, a dobijamo veće količine najvrednijih derivata na tržištu – dizela, benzina i tečnog naftnog gasa. Takođe, dubokom preradom dobijamo i novi proizvod – naftni koks, koji je do sada uvožen u Srbiju. Od proizvedenih količina zadovoljićemo potrebe domaćeg tržišta i imati određene količine koksa za izvoz.
Naravno da razmatramo mogućnost širenja prodajne mreže. Ranije to nismo mogli zbog dubine prerade, ali sada je stvar drugačija, jer prerada nafte ima svoju ekonomsku efikasnost. Od sirove nafte se dobija korpa derivata, a sada je NIS-ova korpa na tržištu u boljoj poziciji nego što je bila pre starta duboke prerade. Efikasnija je. Ove i naredne godine prilike na tržištu biće teške, naročito zbog nekih nelogičnosti koje su neočekivano proizašle. Na primer, cena lake sirove nafte mora da bude daleko viša od teške nafte, ali to nije slučaj.
Startom duboke prerade NIS će biti u prilici da, kada se stanje na tržištu sirove nafte normalizuje, kupuje jeftiniju tešku naftu i da je prerađuje. To je naša velika prednost u odnosu na konkurente, jer će troškovi prerade nafte biti povoljniji za NIS. Ranije smo imali ograničenja kada je reč o kvalitetu teške nafte i morali smo da vodimo računa o tome šta može, a šta ne može da se preradi u pogonima u Pančevu. S druge strane, potrošnja derivata je mala zbog pandemije virusa. Primera radi, ove godine NIS je prodao znatno manje avio-goriva nego lane, jer ljudi ne putuju. Sve u svemu, nova konfiguracija Rafinerije u Pančevu daje nam mogućnost da u budućnosti idemo na tržište Hrvatske, BiH, Rumunije i Mađarske, svuda gde imamo logističku prednost u odnosu na konkurente, a to je prečnik od 300 do 400 kilometara od Pančeva.
Građani Pančeva mnogo očekuju od ovog postrojenja – smanjenje zagađenja. Na koji način će rad „Duboke prerade” unaprediti ekološku sliku ne samo Pančeva već i cele Srbije?
Start ima mnoge pozitivne efekte. Prvi i osnovni je ekološki efekat. Emisije azot-dioksida i sumpor-dioksida su smanjene, naročito sumpora, i to za 98 odsto, a azota za deset odsto. Takođe, smanjene su i emisije praškastih materija za 52,8 odsto i unapređena energetska efikasnost Rafinerije. To su ključne stvari kada je reč o ekološkom aspektu početka rada „Duboke prerade”. Razumem zašto su Pančevci i dalje skeptični. Preradu nafte uvek prate nuspojave poput mirisa iz postrojenja, ali nema razloga za bojazan, naročito nakon starta duboke prerade. I pre ovog projekta mi smo realizovali značajne ekološke projekte. Pomenuću samo neke: rekonstrukciju FCC, modernizaciju autopunilišta, rekonstrukciju Dunavskog pristaništa, izgradnju postrojenja za regeneraciju istrošene sumporne kiseline…Rafinerija je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je od nadležnih državnih organa dobilo integrisanu dozvolu kojom se potvrđuje da su naši procesi u potpunosti usklađeni sa najvišim ekološkim standardima. Preradu nafte i u svetu prate iste nuspojave. Na primer, kod Beča se nalazi ogroman rafinerijski kompleks i uvek kada se tuda prolazi oseća se miris i to je apsolutno normalno.
Start novog postrojenja nije kraj investicijama u Pančevu. Kako je najavljeno, NIS-ov sledeći veliki korak je modernizacija postrojenja za katalitički kreking (FCC) i izgradnja postrojenja za proizvodnju ETBE. Pančevci ne baš po dobrom poznaju FCC. Koliko će nova investicija uticati da se ovo mišljenje promeni?
Nove investicije su treći nivo modernizacije koja je ključ borbe s konkurencijom na tržištu. FCC je staro postrojenje i uložićemo sredstva u njegovu modernizaciju, koja će smanjiti emisije materija i obezbediti pouzdan rad. Nažalost, ispadi u radu u prošlosti su slaba strana postojećeg FCC-a i to želimo da promenimo. Tehnološke izmene na procesnom sistemu, pored pouzdanosti, omogućiće NIS-u da ojača korpu svojih petrohemijskih proizvoda. Imaćemo više propilena. Ovo će omogućiti da se obezbede dovoljne količine sirovine za eventualnu fabriku polipropilena koja, kako se najavljuje, treba da se izgradi u „Petrohemiji”. Polipropilen će biti još jedna prednost NIS-a u odnosu na regionalne konkurente. Kao što sam rekao, tendencija u Evropi je da se auto-industrija usmeri ka električnim vozilima i to će imati uticaj na naftnu industriju. Svako novo vozilo koje se napravi u sebi sadrži oko 70 odsto polimera, a za dobijanje ove sirovine neophodan je polipropilen. Rekonstrukcijom FCC-a dobićemo i sirovinu za proizvodnju ETBE-a, visokooktanske komponente za benzin. Samim tim izgradićemo i novo postrojenje koje će NIS-u omogućiti da ovu dobijenu sirovinu iskoristi za namešavanje benzina koji će imati veću ekološku vrednost od postojećeg.
Stiče se utisak da NIS jako dobro zna šta se dešava i šta će se dogoditi u budućnosti s preradom nafte. Stoga je sledeća faza razvoja utemeljena na povećanju proizvodnje polipropilena, sirovine za petrohemijsku industriju, jednog od najskupljih produkata u preradi sirove nafte. Da li će realizacijom ove investicije NIS još više poslovno „vezati” pančevačku „Petrohemiju” za sebe?
Česta je praksa u svetu da su rafinerijski i petrohemijski procesni sistemi međusobno povezani u jednu celinu. Mnogo je veza, kada je reč o sirovinama i poluproizvodima, koje spajaju jednu rafineriju i jednu petrohemiju. Stoga ima prednosti i s tehnološke i sa ekonomske strane kada su obe firme u „jednom džepu“. Ima više mogućnosti i lako mogu da se smanje troškovi proizvodnje kada je sve u sklopu jedne kompanije koja ima potpunu kontrolu nad čitavim sistemom prerade nafte i proizvodnje goriva i polimera. Isti džep omogućava fleksibilniji rad. Na primer, tržište je prezasićeno gorivom i vi na lak način preusmeravate preradu nafte na proizvodnju polipropilena, koji je osnovna sirovina za dobijanje polimera, i obrnuto, jer, s druge strane, postoje i petrohemijski proizvodi koji se vraćaju u rafineriju. Za NIS je „Petrohemija” važna, a mnogo toga biće jasnije kada bude raspisan tender za prodaju petrohemijskog kompleksa u Pančevu. Pored toga, želim da istaknem da NIS razume važnost „Petrohemije“ za privredu Srbije jer je reč o jednom od najvećih izvoznika i velikih poslodavaca. NIS je aktivno podržavao proces finansijske transformacije „Petrohemije“ kroz uspešno realizovan UPPR, kao i angažovanjem stručnjaka, u skladu sa dogovorom sa Vladom Srbije.
Takođe, NIS ima udeo od skoro 21 odsto u vlasništvu kompanije. Zbog svega toga, NIS je veoma zainteresovan da „Petrohemija“ posluje stabilno i aktivno podržava napore Vlade Srbije u pronalaženju modela koji će pomoći da poslovanje HIPP postane dugoročno održivo.
