Energija znanja
Večerali smo sa dragim poslovnim partnerima nakon uspešnog radnog sastanka. Kolega je ustao sa osmehom uzviknuvši: – „Tost!“ Osetili smo se nelagodno, misleći da su konobari zaboravili da uz predjelo donesu ispečen tost gostima. Vrlo brzo zabuna je razjašnjena i nasmejali smo se uz kratku zdravicu (rus. tost, eng. toast) našeg ruskog kolege.
Ako ste ikada izučavali strani jezik, radili u multinacionalnoj kompaniji ili poslovali sa strancima, neminovno ste se sreli sa fenomenom „lažnih prijatelja“ ili međujezičkih homonima. Ova pojava odnosi se na reči koje se pišu ili izgovaraju na isti ili sličan način, a pripadaju različitim jezicima. Značenje je, pak, skoro uvek potpuno drugačije.
Termin „lažni prijatelji prevodilaca“ skrojili su francuski filolozi 1928. godine, iako je ova jezička pojava počela da se izučava još u 17. veku.
„Lažno prijateljstvo“ reči u različitim jezicima može doći kroz zajedničko poreklo promenom značenja reči ili preuzimanjem iz drugih jezika. Međutim, dešavaju se i potpuno slučajna podudaranja u pisanju ili zvučanju reči koje nemaju istu etimologiju, niti dele značenje, pa čak ni vrstu u različitim jezicima. Mada ne predstavljaju lažne prijatelje, ponekad nas zbunjuju čak i pojedinačna slova, grafički slična, a bez ikakvih podudarnosti u izgovoru.
Prvi čas ruskog bližio se kraju. Novi učenik tek se upoznavao sa azbukom. Dođosmo do poslednjeg slova.
– Vidi! Obrnuto „r“! – uzviknuo je.
– Nije to „r“, nego slovo „ja“ (я)!
Poigravanje sa „lažnim prijateljima“ stranih jezika ponekad iznedri duhovite anegdote. Neretko se pojave i neprijatnosti izazvane samopouzdanjem u prividnom razumevanju.
U našoj kompaniji srećemo mešavinu 17 svetskih jezika. Zamislite koliko je to „lažnih prijatelja“!
Prezentacija za zajednički projekat sa novim poslovnim partnerima iz Rusije počela je u vedrom raspoloženju. Kolega je počeo predstavljanje prezentacije na ruskom jeziku verujući da ćemo se razumeti bez prevodioca:
– Я сейчас прикажу (rus. narediti) вам…
– Он нам уже приказывает, а мы еще не начали работать?! (srp. Već nam naređuje, a nismo ni počeli da radimo?!), увређеним тоном зачуђено су упитале руске колеге.
Uz nekoliko izvinjenja i traganja za adekvatnim terminom koji će svima biti razumljiv, prezentacija je održana u promenjenom raspoloženju.
Globalizacija i svakodnevni napredak tehnologije diktiraju savremeno poslovanje. Spektar klijenata i poslovnih partnera se neprestano širi ne samo različitim zemljama već i kontinentima. Tako je potreba za onima koji se služe stranim jezicima višestruko porasla, te multilingvizam predstavlja veliku prednost na tržištu rada.
Lingvističke veštine značajne su za karijerni razvoj pojedinca, ali i za poslovanje savremenih kompanija.
Brojna istraživanja ukazuju da bilingvizam poboljšava kognitivne sposobnosti. Ispitanici koji poznaju više jezika brže razmišljaju i efikasnije obavljaju složene zadatke, što nesumnjivo ima uticaj i na poslovne performanse. Takođe su odlični aktivni slušaoci i često komunikativne, adaptibilne osobe. Percepcija, fokusirana pažnja, selekcija informacija, uočavanje detalja i odlično pamćenje još su neke od važnih pratilaca ljudi koji aktivno koriste strane jezike.
Istraživanje koje je 2017. godine sprovelo Ministarstvo obrazovanja Velike Britanije pokazalo je da su na tržištu deficitarne stručne, tehničke veštine, ali i meke („soft skills“) komunikacijske i organizacione kompetence. Potreba za onima koji govore strane jezike je značajno porasla. Jezičke kompetencije su tako došle u sam vrh zahteva poslodavaca u potrazi za kvalifikovanim kandidatima.
Pored mogućnosti za zaposlenje, uvidi upućuju na uticaj poznavanja stranih jezika na dalji razvoj veština tokom karijere. Naročito se dovodi u vezu sa sposobnostima upravljanja vremenom, prioritizacijom, timskim radom i poslovnom komunikacijom.
Od kandidata se često ne očekuje visok nivo vladanja jezikom, što umnogome ističe značaj usvajanja stranih jezika u periodu ranog školovanja. U nekim zemljama naučnici su došli do zaključka da ove kompetencije čak mogu doprineti visini primanja.
Zadovoljan dosadašnjom saradnjom sa poslovnim partnerima iz Srbije, poželeo je da im se zahvali:
– Вы самый бескорыстный человек, с которым я когда-либо работал. (srp. Vi ste najnesebičniji čovek sa kojim sam do sada sarađivao.)
– Beskoristan? To imate da kažete o meni i našoj saradnji?
Evropska komisija i Nacionalni centar za jezike CILT su istraživanjem, koje je obuhvatilo 29 zemalja EU (2006.), došli do zaključka da je čak 11% učesnika istraživanja zbog nepoznavanja stranih jezika propustilo poslovne prilike, a bar 10 od 2000 preduzeća je izgubilo izvozne ugovore u vrednosti od preko milion evra.
Najveće barijere prilikom poslovne korespondencije predstavljale su greške u prevođenju, manjak samopouzdanja, nepoznavanje druge kulture, neodgovaranje na pitanja i neefikasno praćenje zahteva.
Kompanije su u sve većoj potrazi za novim tržištima i potrošačima. Lingvističke veštine ističu se kao jedan od najbitnijih faktora za uspešno međunarodno poslovanje. Primeri kompanija koje aktivno rade na planiranju i sprovođenju interne strategije učenja stranih jezika ili angažuju prevodioce i bilingvalne govornike daju pozitivan ishod na povećanje broja stranih klijenata, a samim tim i na profitabilnost preduzeća.
Razumevanje tržišta i njegovih potreba je preduslov za uspešne poslovne odnose. Zato je efikasna poslovna komunikacija na međunarodnom nivou među ključnim veštinama.
U mešavini 17 svetskih jezika, u kompaniji NIS dominantno se izdvajaju srpski i ruski.
Samopouzdanje prilikom učenja ruskog jezika kao izvornim govornicima srpskog uliva nam činjenica da u ovim jezicima postoji oko 50% reči koje se mogu prepoznati bez predznanja. Oba jezika mogu se pisati ćirilicom i sadrže čak 24 identična slova. Taj luksuz dugujemo zajedničkom porodičnom stablu – slovenskim korenima.
Bez obzira na zajedničke korene, razvoj slovenskih jezika kroz istorijske i društvene okolnosti iznedrio je manje porodice jezika, grupisane na geografskoj osnovi u južnoslovenske, istočnoslovenske i zapadnoslovenske jezike.
Tako su srpski i ruski jezik danas istovremeno različite grane koje se dodiruju, ponekad sasvim skladno, a neretko i prepliću, stvarajući poteškoće u komunikaciji.
Šta danas donosi znanje ruskog jezika?
Da li ste znali da je ruski, odmah iza engleskog, drugi jezik na svetu po rasprostranjenosti na internetu? Oko 280 miliona ljudi širom sveta su govornici ruskog jezika. Status zvaničnog jezika ruski ima u čak 11 zemalja, a u svetu je na osmom mestu po brojnosti stanovništva koje ga smatra maternjim. Najšire je rasprostranjen slovenski jezik, koristi se za međunarodnu komunikaciju naročito u Aziji i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ruski je i u grupi šest radnih jezika UN i UNESKA.
Govorimo o jeziku diplomatije, ekonomije, tehnike, mašinstva, vojske, medicine, ali i kulture i književnosti. Zahvaljujući tome je u samom vrhu najprevođenijih svetskih jezika. Obilje literature iz raznovrsnih oblasti može se pronaći na ruskom jeziku u digitalnom formatu.
Rad u multinacionalnim kompanijama, ali i sa stranim klijentima predstavlja izazov za svakodnevnu poslovnu komunikaciju. Zato je značajno da kompanije prepoznaju važnost jezičkih kompetencija koje mogu postati ključna prednost kako za karijerni razvoj zaposlenih, tako i za ekonomsku dobit same firme.
Kompanija NIS je pokrenula i podržala izradu Udžbenika ruskog jezika početnog nivoa za odrasle „Ni puha ni pera“. U prethodnom blogu otkrili smo vam benefite učenja stranih jezika, a ovoga puta ukazali smo na višestruki značaj i ulogu stranih jezika u savremenom poslovanju. Ukoliko smo vas inspirisali da se upoznate sa ruskim, udžbenik u PDF verziji i audio-vežbe možete preuzeti na sajtu naše kompanije.
Ни пуха ни пера! – Srećno!
