Kao tehničar tehnolog na naftnom polju Velebit, naš kolega Želimir je na svom radnom mestu i tokom vanrednog stanja. Kaže da se, nakon što je uvedeno vanredno stanje, dosta toga promenilo u svakodnevnom radu.
-Usvojene su dodatne mere koje dosta olakšavaju okolnosti kod izvođenja radova, nadzora, kontakata sa trećim licima. To je veoma pohvalno i olakšavajuće, jer svima je u cilju zaštita zaposlenih od koronavirusa – kaže Želimir.
U uslovima vanrednog stanja i epidemije Želimiru ipak najviše nedostaje zajedništvo sa kolegama:
„Nedostaje mi doručak sa kolegama, da sednemo svi zajedno, podelimo sve na ravne časti i isto tako nastavimo posao“ – ovako odgovara naš kolega Želimir na pitanje šta mu najviše nedostaje na poslu tokom vanrednog stanja.
Mere zaštite na Sabirnoj stanici 2, naftno polje Velebit
-Čim smo saznali za pandemiju, rukovodilac brigade je brzo reagovao i odmah počeo da organizuje posao tako da istovremeno štiti sve nas koji radimo na objektu Sabirna stanica 2, naftno polje Velebit.
Pre svega, organizovali smo se tako da izbegavamo okupljanje u grupama i svaki zaposleni obavlja svoj zadatak sam. Obezbeđene su nam maske i zaštitne rukavice, koje nosimo sve vreme dok smo na poslu. Sredstva za dezinfekciju se redovno koriste na ulazu u prostorije, kao i u vozilima.
Uz dosta predloga i konsultacija, kao i praćenja same situacije, dolazili su do novih saznanja i do novih rešenja po pitanju zaštite ljudstva, kako naših kolega, tako i lica koja dolaze po dozvole i izvođača radova.
-Vrlo je bitno da niko ko dolazi na objekat i naftno polje ne može izaći iz vozila bez maske i rukavica. Ukoliko se dogodi da neko dođe na objekat nepripremljen, dobija novu masku i nove rukavice i, pored toga, vrši dezinfekciju ruku i rukavica na licu mesta – komentariše Samardžić.
Kako provodite vreme kod kuće u izolaciji?
Izolacija – sama reč kaže sve. Izolovan, trudim se da ispunim vreme, da se čujem sa porodicom, decom i unučićima. Često se vidimo preko Vibera, razmenimo iskustva, podelimo neku anegdotu…
Poruka za sve kolege
Od prvog radnog dana, a to je bilo 1. jula 1982. godine, moj moto koji svakodnevno delim sa kolegama, bio je i ostao: „Sačuvajmo sebe, a i druge oko nas“. To bih poručio svima, posebno onima koji me ne poznaju. Treba da se pridržavamo svih mera zaštite koje su propisali nadležni organi, kao i onih koje je uvelo naše rukovodstvo. Neke mere kompanija je podigla na viši nivo, a to je da nema skidanja maske i rukavica na radnom mestu. Mislim da je zbog toga rizik od zaraze koronavirusom sveden na minimum.
Da je u teškim trenucima posebno važno ostati vedrog duha, potvrđuje naša koleginica Dragana, kasir na benzinskoj stanici „Prokuplje“. Dragana je došla na ideju da svoj hobi, pravljenje medenjaka, pred Vaskrs upotrebi da obraduje kolege i potrošače.
Iako je vanredno stanje, naftna polja nastavljaju da rade uobičajenim tempom. Za to se staraju naše predane kolege, koje uprkos epidemiji obavljaju svoje zadatke i svaki dan odlaze na posao.
Da li se i šta promenilo, objasnio nam je naš kolega Denis, operater u pristaništu naše rafinerije.
